Просветни гласник

592

НАУКА И

НАСТАВА

сувншном јачипом или сувишном слабошћу непријатно. Даље, ови утисци ие треба да се јављају изодовани, већ у разнпм групама и комбппацијама, дакле, у извесној множипи н разнородности, која већ сама по себи ствара вишак у осећању; даље ти утисци морају да пруже могућност ссестп, да она лако схватн ту разнородност тнме, што се утисци не јављају као сама миожина, разнородност и нередовност, већ што су урођенп и стављени у одношај према једној тачци, која их уједињапа. Далеко би нас одвело, ако бисмо хтеди да ове едементе естетичког осећања потрајкнмо и ападпзујемо у појединим уметностпма; то у осталом и нпје задаћа педагогије и психологије, већ више саме естетике или упоредие историје уметности, доје се баве одређивањем норма за правилно опште процењивање н ствараље естетичких творевина (предмета) на основу психичке анализе осећања доиадања или недонадања. Према томе естегика тежи, да у колико је могућније детаљно одреди све оне комбинацпје облнка, боја п тонова, којн у нама изазивају пријатно осећање, дакле, опис извесне садржине онажања ндп представљања, на којима почива могућпост допадања, — а -то је за пснхологију тек од подређепе важности. За нсиходога је од важности осећање, које пратм те Феномене. Како се хармонија, евритмпја и пропорција прпма непосредно као п чулпи квалитети, тако се примају и с њима свезана осећања. С тога се и норме за допадање лепоте не могу одредити ни посматрањем нити размишљањем, већ се јављају код свакога једино из иснхичког нскуства и из осећања, која су из тог искуства постала. Нико не може иримити какво оееИање с иоља, веК мора сам у се(ш да га доживц. Ово је тврђење од особите вредпости за васиитање, јер јасно наглашава погрешку опих васпитача, који се не труде да развију естетичка осећања у васпитанику, већ мисле, да ће она сама доћи с изучавањем садржине појединих уметности, — погрешка, која се и у историји педагогије,- као што смо впдели, дуго протезада. Из досадашњих извођења јасно се внди, да је по самој природп ствари немогућно одредити границе онога, што је елементарно лепо, јер су те гранпце према разним личностима и у разнпм временима различне. Као сва осећања тако и ова много зависе од одређености утисака и цедокупне психпчке констелације. На нижем. суровијем ступњу ово допадање стоји у сразмери према јачинн утисака; тако се на нижем ступњу допадају боје, које дрече, јаки топови, незграпни облицп и т. д. Твт

вреди и за децу, која уживају при посматрању јакпх боја, јакпх тонова и т. д. али су без пријатног осећања за сагласност, ред и т. д. 1 ), а то исто вреди и за уметност варварских народа. 2 ) 7. Са елементарних осећања лепоте прелазимо па сложенија иди, као што веди Јодл, проФесор ФплозоФије на бечком свеучилншту, на осеТмња секундарног и терциарног стеиена. Таква су осећања на супрот аФектпма — мирна расположења, али не онаква, као што су елементарна естетичка осећања, која су свезана с чулним утисцима, већ као осећања, која потичу од представа изазваних спмбодиком тих чудних утисака, па макар ти утисци бпли каква природна или уметпичка лепота. Многи и не називају ова осећања естетичким осећањем; тако нпр. Хорвиц искључује свако осећање, које потиче из радљивости Фантазије, из круга естетичких осећања и тиме своди израз „естетичка осећања" иа најужи смисао. Да бисмо то избегли као и мешање ових осећања с едементарним естетичкнм осећањима, ми ћемо их назватп сложенијим естетичким осеЛањима. Ио оној општој карактеристицп осећања код обичних се л^удп спаја осећање депоте самих чулних утисака илп депоте обдика (Форме) с важношћу, коју имају ти утисци, и узајамно се час помажу час одмажу. Са јаког утицаја на осећања 'често се превиде сдабе стране Форме једног уметничког предмета; педостаци чудног естетнчког допадања се губе пред осећањем, које изазива садржина уметничког предмета. Код других пак предмета заборавимо унутарњу празннну садржпне са депог облика и сидипе чулног естетичког допадања. Од ова два елемента : чулне лепоте и асоцијативне (представине) лепоте преовлађу.је у разним уметностима час један а час други тако, да би се с тога гдедишга могла поставити читава лествпца уметиости. Али макар како да у једној уметности преовлађује овај иди онај елеменат — њихов узајамни одношај се не може ни у једној иореЛи, н тај узајамни одиошај јесте она веза, која нас везује у естетичком ужпвању с једне стране с чулношћу и стварвошћу, а с друге стране с нашим нредставама и унутрашношћу. Ова анадиза естетичког осећања на чулиа осећања утисака и нредставина осећања и јесте узрок, те разни естетичари разне уметничке творевине овако или онако — по Форми или садржини — суде. Тако су постали естетичари Форме и естетичари садржине, којп се датирају још од ') 1)г. К. ЈизГ, 01е азЉеС. ОеЉМе ш с1ег КлпЈћеН. »Ргах18 (1ег Етећип^бвсћик«, АНеићиг^, 1897. 2 ) јР. Јос11, ТЈвћгћисћ (1ег 1 Ј 5усћо]о§1е. 84и1:4§аг4, 1896. Стр. 401—414.