Просветни гласник

596

НАУКА И НАСТАБА

прстију исиод састављеиих ирстију представља десетиде, и ови први прсти, што су већ дали дваестине, узеће се опет, и збир на лево.ј руци помножиће се са збиром на десиој руцп, те ће се добити јединице. Тако имамо : на десној руци 3 прста и- иа левој 4 прста, то су 7 дваестипа пди 140. Прсти што су остади испод састављених јесу : на девој руци мали, а на десној ирстени п мади прст, то су 3 прста т.ј. 3 десетице нли 30. Најзад прва 4 прста леве руке помножена са прва 3 прста десне руке дају 12. Сабирањем : 140 -{- 80 —12 = 182. Сад додази серија од 16 до 20; падац престављаће 16, кажипрст 17, средњи 18, ирстеии 19, мали прст представљаће 20. Ту има једна мала измена, ади тако проста, да се може дако сетити. Састављени и опи изнад н>их, ако их пма, саберу се и иредстављају дваестипе. Стадан број, који се додаје, биће овог пута 200. Ако хоћемо да извршимо множење која два броја из ове серије, нпр. 16 X 17,

наћи ћемо : палац леве руке, који иреставља множитеља, биће спојен са кажиирстом десне руке, који сада представља миоженик, то су 3 прста изнад састављених прстију, рачунајући ту и ове; дакде 3 дваестине или 60. Остају на левој руци 4 прста, који, номножени са 3 прста што су остали на десној, дају 12. Додав томе и сталан број 200 имамо : 60 12 -(- 200 = 272, тражени производ од 16 X 17. Овај систем за дако изучавање табдице множења оснпва се па битној погодби, да оба броја, множеник и множитељ, морају припадати једној истој серији од 5 бројева. Очевидно је да се ово није радпло за научнике, нити се ово на њпх уиравља. Али овај систем биће од неоспорне користи за лако учење онима, који нису могли сасвим тачно научитп таблицу множења. А тих је, на жалост, много впше но што се мисли. Јер. Ј. Топаловић

ОЦЕНЕ а ПРИКДЗИ

Принципи Историје, књига нрва: ред у Историји, написао Божа КнежевиЛ. Београд, Штампапо у краљевско-срнској Државној Штампарији, 1898. Стр. VIII и 306. Издање Фонда Димитрија НиколићаБеље. Српска сиромашна књижевност обогатила се ове годиие једним озбиљним прилогом. Књига, којој насдов овде исписасмо, била би добнтак и чинила част и књижевности ведиких образованих народа а камо ли нашој. Деда оваке врсте долазе, као планете, сувише ретко и из неиада. Друштвена нитања, особито историски ироблеми, тако су широки н сложени, растурени и у простору и у времену, да их нпје нн мадо ласно похватати, схватити, разумети, а још мање довести у везу, упоредити један с другим, увидети зависност једнога од другога, изнаћи узрочност у њима, поређати их у један систем и нзнаћи сталан ред и правилност, утврднти вечпу законитост и величанствену хармонију, која влада у свету, у ирироди, у свима иојавама њеним. То је тешко и већим умовима, који, се јављају у већпм народима. И зато се политичка, друштвена и историска питања испредају мало ио мадо. Научпа решавања њпхова иду веома споро. Али, изгледа, у кодико спорије, у тодико поуздапнје. Нотребно је било, да протече читав низ годпна, читави вековн, у којима су само природне

науке напредовале, те да прокрче пута решавању оваких иробдема. И доиста, без напретка природних наука ни разумевање ни рошавање појединих појава у свету, у друштву људском, у животу човечанства, не би бидо могућно. Човек је део васкодике природе; п све његове мене, све појаве на њему и индивидуадне и социјилне само су одсјај и отисак његове природе н снољне и унутарње. Довести у везу овај велики живот ван нас, ван човека, с нама самима, са човеком и животом његовим и личним и друштвеним и изнаћи свему узрока н разумети све : то је заиста и тежак и узвишен и веома захвалан посао. И ппсац се наш бавио овим послом. У овој првој књизи, која је изнела двадесет штампаних табака ситнпја текста, он нам је изнео само ход иди ред којим се иде у Историји. На нрвом месту, у првој глави, писац нам износи како је ирирода иостала ире чозека, како је он новији производ њен, н како је све телесно у њега старије од дугаевнога и мораднога или, како он вели, нриродно од хуманога или људскога. Према овоме, велн, цела историја човечанства могла би се иодедитн на три велика периода: I доба примитивног, прпродног живота, где је човек потиуно иод владом природе и где се његово друштво не уздиже пзнад Фамидије, као природног и првог