Просветни гласник

362

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

чинко и т. д.). Разговор о унотроби ово врсте израђовииа. Прва чипка и нрви уметак једнаки су у свих ученица. Даљп радови иду по пзбору. IV разред. — а). Приарема. Пдатно за воз (јута н шупљикаво платно). Разлика тих двају илатна. Онис платна за воз. Објашњење рупица и т. д. Игла. Газлика између обичне шиваћс игле, н игле за вез. Опие вуницекао конца. Удевање вуницс. Ножице. Наирстак. б) Бод за шарени вез (крстићи). Дртање. Извођење нглом и вуницом но нлатну. Јоднак положај бодова. Завршнвање конца н ночињање новога. Иотребнп правац за ново редово. Први рад врши со у руци, без ђорђсва; са јсдном бојом — алевом. Другн рад у две бојо. Основна боја за израду с обрасца. Квадрати, троугли, крсгнћн, полумесецн, кругови, листићн и т. д. Цртањс обрасца иа табли. нрецртавањо од стране ученнца в) Израда аодвеза. Боја цриа и алева (црвена) г) Рад сложенијнх образаца у три, чегири н внше боја са обичиим крстићима и „смирна крстићима" (објасннти и цртатп). Посматрање животиња, цвоћа, воћа и т. д. па харгпји у потребпим бојама. Израда кућне обућо, нануча, јастучића, постолњака, ћилима и т. д. Рад на ђерђеву. Слагање боја. Дугнне боје. Постунност у боја — преливање. — боје нољског цвећа, зеленила на лнвадама, лшпћа на дрвећу, кровова и зидова по кућама, боја воде, иоба н т. д. д) Одбројавање бодова у ншрину н дужину на обрасцу у иочетку рада. Средина н у онште ноложај облика на обрасцу. Што је више могућо треба прибиратп срнске народие обрасце. Таквих образаца има у књижицн г. Блад. Тителбаха. (Цепа је 2 динара). Поуке за дома^ице. — Циљ: Упознавање с домаћим зкивотом и иословима, и развијање вредноће, уродности и чистоте. III разред. — 1. Ред у соби и кући. Ред око стола, при јелу и ипћу. Постављање и растребљнвање стола. Ред у постељи, рубљу, кујни, нпсуђу; ред окп штодњака, ватре, осветљсња; ред на тавану, у подруму, и другим стајама. 2. Чистота. Чишћењс и најање соба. Проветравање. Кречење. Прање соба, нрозора и врата. Бађење мрља из одела. Употреба застора. — Прање носуђа и чишћоње разних предмета. 3. Утамањивање иисеката. 4. Храпа. Врсте хране: јака и слаба, тешка и лака, биљна и животињска. Најбоља храна. Зачини п пића. Умереност у јелу. IV разред. — 1. 1 Ј ад и штедња. Приход н расход. Дуг као зао друг. Беложннк. Шгедња у издацима на школске потребе, на оделу, обућп, јелу, нпћу, горнву и осветљењу. Прање рубља. 2. Бредиоћа. Пословпце : „Време је иовац" и „Ко рано рани, две срсће граби". Оправдаиост њихна. Вредноћа и тековина. Лоност и нерад као извор свнх зала. 3. Храна. Готовљење јола. 4. Подрум. Корист и какав треба да је? 5. Спремање зимнице. 6. Рубље и одело. Крој. Чистота. Чување одела Крпљење. 7. Гројање и осветљење. Уиотреба дрва. 0 ноћима и штедњацима. Употреба свећа и петролеума. Чување од ватре. 8. Вода. Вода за ннће. Одржавање чиетоте око извора н бунара. Купање и умивање. 9. Нега болесиика и прва помоћ у болестп. 10. Двориште и врт. Рад у врту. 11. Суееди. Потреба слагања и узајамиог потпомагања. 0 понашању у оигате.

Госиоџине Министре, Према пнсму Башому од 1. марта ово године ПБр. 2297. Главни Просвотнн Савет нриступио је изради новога наставнога плапа н наСтавнпх програма за основне шкоке, узевнш за оспову подиесеие му иацрте п напомене, којо сте му Би извололи учииити у томе своме ннсму. И Главни Проеветни Савет био је сагласаи с тим, даје старе нрограме ваљало критички нрегледатн, прерадитн и скратити, како би сс нзбегло умно нреонтерећивање деце. Али, с друге стране, он јо морао водптн рачуна н о целини знања којо основна настава трсба да да, На првом мосту Савот јо гледао, да укунан број часова не премаши меру, коју можо поднети дух дечји, па је према овоме посло додељивао нојединим предметима онолико, колико којем, црема важности његовој, нрипада. Срнскоме језнку, као матерњем, и даље јо остављен највећи број часова ; само је Савет желео, да со у њому ВИ1П0 заступн писменост а мање граматичкн део. Изучавању Зомљоннса дана је нова основнца : нзучавањо земљишта самога но речннм сливовима и висииском облику, иа да се с иолитичком иоделом завршује, а но да се њом ночињо, као што је до сад било. Изучавање Српских Земаља ван Краљевиие, и ако ћо ићи уз нзучавањо Историје срнске, Савот је ипак био мишљења, да је бољо, да се оеновни чисто геограФСКи иојмови нрођу. у вози с Краљевином, чије је нроучавање нроншрено и на IV разред. Ручном Раду н Пољонривреди, као новим предмотима, дано је довољио и времона и наставне грађе, као и поукама за домаћице у женским школама. И изучавање прнроде стављено је на сасвим другу основу: узето је изучавањо вншо у носматрању саме нриродо и живота њена уразннм годишњим времонима, а ио специјално изучавање јодинака, које води учењу прпроде речнма и из књнго. Програм из Певања н Гимнастике био је готово нодјодпак и за мушке и за женско школе. Савот је ово одвојио, и за мушко школе одродио једне несме и телесна вежбања а за женске друге, према иолној разлици. Најпосле Савет се сложио с мишљењем да је боље, да се у неподељеннм школама сва наставна грађа прелази краће, ирема даноме времену, него да се извесне партије сасвим изостављају и тиме крњи целина коју ученици треба да. добију из иојединих предмета. Под у 7 . имам част приложнти све израђене програмо заједно са наставним цланом. Нримнте, Госиоднно Министре, уверсње о момо одличном поштовању. СБр. 66. 29. маја 1899. год. Београд. Председник Главног Просвет. Савета, Пословођа, Др. К. Бакић Пет. Ј. Петровић