Просветни гласник

46'-'

РАДЊА ГЛАВИОГА ЛГОСВеТНОГА САВЕТА

II Г. Др. Светолик Радовановић реФершие, да је у друштву са г. Михаидом Валтровићем проФесором Велике Школе и Академиком, ирегледао"молбу и документе г. Петра Убавкића, учитеља цртања у Вишој ЖенскоЈ Школн, који је молио за више учитељство, па су нашли: да г. Нетар Уб.авкић, с обзиром на већ познати и признати уметнички рад и глас који је он и у Сриству а и на страни задобио, има квалиФикације за вишег учитеља вештина у средњим школама. Савет је, саслушавши ово мишљење, одлучио: да се г. Убавкић ирепоручи за впшег учитеља вегатина у средњим школама. III Прочитаио је писмо г. миинстра иросвете и црквеиих иослова од 21. априла ове године ПБр. 3696, којим се позпва Савет да прегледа молбу и документе г. Емила Покориог, и оцени: да ли молилац има потребних квалиФикација за учитеља музике и нотног певања. Савет је одлучио : да документе г. Покорног ирегледа и о њима Савету роФерује члап Савета г. Богдан Поновић. IV Прочитано је писмо г. мииистра просвете и црквених послова од 29. аирила ове годпие, ПБр. 4006, којим се позива Савет да процепи молбу г. Августа Валенте учитеља музике и нотног иевања у Гимназији Кпеза Михаила, који је молио за више учитељство. Савет је одлучио: да ову молбу заједно са приложеним уз њу документима нрегледа и оцени и о њима Савету реФерује члан Савета г. Богдап Поповић. V Саслушан је реФерат г. Луке Лазаревића иа „Читанку за Грађанске и Моралне Поуке" коју је је израдио г. Владимпр Т. Спасојевић, секретар Велике Школе. Тај реФерат гласи: „Главном Просветном Савету По малогу Главнога Просвотпог Савета, прегледао сам рукопис г. Влад. Спасојевића под натписом Дете у породици и школи. Саставивши збирку дужнх и краћих иричица и иесама у којима се износи за углед дете, прво у породици, а за тим у школи, г. Спасојевнћ јо паменио ову збирку школи, да иослужп као читанка за моралне и грађанске врлине У колико се внше осећа тежња да се разни уџбеници истисну из народне школе, у толико се внше

пажњо мора иоклонити изради читанава, које ће со дати у руке учеиицима народних школа. Дете, чим научи чигати, одмах тражи књигу. Опо воли да чита, Нису иотребпи ничији савети, ничије оиомене писмену дечаку нлн девојчици да узме књигу да чита. Читаће дето и само, ако га књига интеросује. Вештина оиих што прирођују књиге за децу и јесте у том: да књига будо детету јасна и разумлшва. Пије толико тешко одбрати грађу корисну и иоучну за доцу, колико је мучно дати јој облик деци разумљив и интересан. Деци ваља говорити дечјим језиком, па ће нас тек онда потпуно разумети и с пажњом слушати, а књиге тако написапе радо читати. Дечја кљижевност јога јо сиромашна. Иакоје последњих годииа изншло неколико десетина књига за децу, онет је то — баш и кад би све то књижице биле добре — тако мало, да троба већи број вештих посленика, који ће одабирати, из наше и из туђих лптература, корисну н иоучну грађу за дечје књиго, а могло би се наћи и начина да се такве књижице штампају без тешкоћа и неприлика за оне који их принремају. Добра воља г. Влад. Спасојевића да и на овом послу што привреди хвале је вредна. Он је место оних бљутавих декламација о дужностима дечјим, изложених у дебелим књигама, са нодолом на много одељке н нододељке ; место некаквих реглмана домаћих и школских, којима се набраја шта дете сме а шта не сме, шта м.у јо допуштено а шта забрањопо, шта мора а шта не треба; место књиго која со даје деци у руке да послужи као репотиторијум оних иравила која нм се прописују у кући и у школи —• место тога покушао јо г. Спасојевић да нзради друкчију читанку за дсцу. Поуке : какво треба да јо дете у породици, како да се понаша према родитељима и нрема сродницима нзнесене су у причама и у иесмама. Исто тако дузкиости учениково у гаколи, ирема учител.у н према друговима излажу се у причама. Ова је основа за израду читанке, мони се чипи, добра. Моралие ноуке, којима су прожете иесме и нриче, могу и освојити срцо дечјо, свакојако много ире пего да су изложено у некаквим сухопарним чланцима, иравилима, или мудрим изрекама. Г. Спасојевић је уноо у ову збирку, под натписом Дете у иородици, 26 причица, 6 иесама и 2 кратка чланчића; под натпис Дете у школи дошло је 14 причица. По свршеној прнчи обично се изводи ноука из ње и казује се то збијеним реченицама, или пословицама. Ја мислим да ово извођењо ноуко не само гато не доноси користи, пого може бити и од штете. Дототу се не даје само да мисли, да само изводи н својим рочима искаже ту поуку, кад му се то затражи; сиречава со саморадња детиња, кад му се готова Формула, чосто и пејаспа — дотету неразумљива — ставља у уста. Дото је механички, боз разумовања прочита, као додатак, причи која га ј'о могла веома интересовати. Не зпам загато је г. Спасојовић пазвао ову збирку читанком за моралне и грађанске поуке, кад у њој нема ниједиога члапка, нијодие приче ии песме, у којој би со излагале грађанске дужности. Дете у иородици, дете у школн, његове дужности према родитељима, према сродницнМа, ирема учитељу и друго-