Просветни гласник

532

к о"в ч

Е Ж, И Ћ

ГЛАСОВИ 0 ШКОЛАМА Школе у Србији Ђачке књижице. — Наставници и насхавиице крагујевачких основних школа, у сиоразуму са својим школским иадзорником, сиремили су за ову годину нарочите штампане књижице, које ће сваки ученик и ученица добити. У књижици су: надошене о владању ђака : у школи, у дворишху, у родитељској кући, на улици , у друштву ван куће и школе; о односу ђака према учитељима, и о надзору над ђацима. Даље су наиомене о чувању здравља: о нези тела у оиште, нези плућа, уста и носа, очију и ушију, и чувању од заразних болести. Ове напомене су кратке и ирегледне, те разумљиве и за ученике и за њихове старије. Иза напомена су две стране сиремљене да их наставник ноиуни на крају свакога двомесечја нотребшш подацима о марљивосги и владању ученика, чија је књиашца. Одређено је и иарочито место за потпис ученичких родитеља или старалаца, чиме ће потврђивати, да су нрочитали извештај о учењу и владању свога детета, Са овим књижицама чињени су у Крагујевцу огледи још у ирошлој школској години, и добивеви су добри резултати. Желети је, да се у овоме и по осталим местима, ако и не свуда а оно бар по већим градовима, наставници народних школа угледају на крагујевачке наставнике. На овај начин усиеће се, да се родитељи и стараоци ученички што више заинтересују за школу и напредак своје деце, а знатио ће се утицати и на целокуиио васиитање школске омладине. * Заиатлијско-трговачке вечерље и недељиоиравничие школе. —- Мивистар народне иривреде одлучио је да се у свима већим градовима у Србији отворе н одржавају, о трошку министарства народне нривреде, занатлијско-трговачке вечерње и недељноиразничне школе. Предавање у овим школама биће недељом и празником пре и после подне и преко недеље уторникрм и четвртком у вече. У школи ће се предавати ирема наставноме плану и програму који је снремљен у већу наставника Државне Трговачке ЈПколе. Предавања у овим школама дужни су походити сви занатлијски и трговачки ученици и помоћиици. Господари биће одговорни са неуредио нохађање школе својих млађих. У Београду су отворене већ две овакве школе: једна код Саборне и друга код Вазносенске Цркве. Уиис се већ у велико врши, и за кратко. време редовно ће ночети предавања у овим школама. Ж,иво се радн на отварању ових школа и но осталим градовима у Србији. * Наставници у приватним средљим школама. — У алекеиначко ј ириватној средпој школи изабрани су : за директора Тихомир ЂорђевиЛ, проФесор там. Учигељске Школе, и за наставнике: Нетар ИлијК, Др. Стеван Оканови&, Владимир РадојевиИ, ЈВладимир СтојановиК и Еожидар ЈоксимовиИ, наставници там. Учитељске Школе, и Риста СтојановиК, про®есор у ненсији, Милутин Ђорђе-

виК и Жладен Кн. ЖилојковиК, пређ. предавачи, Драгутин Буцек, учитељ цртања у ненсији, Аврам ЖиловановиК, свепггеннк, и Даринка НенадовиЛева, учитељица женскога ручнога рада. У јагодинској приватној средњој школи изабрани су: за директора: Иван ДамњановиК, професор у пенсији, и за наставнике: Светислав ЖатиЛ и Аука ЗрниЛ, професори там. Учитељске Школе, Радован ЈовановиЛ, иро®есор у иенсији, Јеротије ТоиаловиЛ, пређ. предавач, Ђура ВранковиК, учитељ цртања у пенсији, и НиКифор ЈанковиЛ, там. ђакон. Министар иросвете и црквених послова одобрио је избор ових наставника. * Ручни рад у народним школама. — У прошлој 1898.-99. школској годиии 98 наставника народних школа одликовало се радом ручнога рада са својим ученицима у радионици. У четрнаест школа ручни рад је нредаван са четири часа недељно, у једној са осам, у двсма са два часа, а у свима осталима школама у којима је било радионице за ручни рад, оваЈ предмет имао је један час недељно. У Београду и Косјерићу часове ручнога рада походили су ученици сва четири разреда основие школе, а у свима осталим местгша само учоници III и IV разреда. У нрошлој школској години свега је походило радионице ручнога рада 1067 ученика народних школа. * Помоћ учасницима овогодишњих ктрсева за ручни рад. — Министар просвете и црквених нослова, желећи помоћи оним вредним учитељима народних школа, који су за време великога школскога одмора, ради свога личнога усавршавања и допуњавања стручне снреме за рад у школи, нохитали на курсеве за ручпи рад, одредио је из средстава министарства просвете и црквених послова новчану помоћ свакоме курсисти, и то учасницнма на првом инФормационом н вишом курсу но иедесет, а учасницима на нижем курсу по тридесет динара. Ова је помоћ издата курснстима нри завршетку курсева.'

Школе у Аустро-Угарсвој Народне школе у Хрвагској и Славонији у 18У7.—98. школској години. — У 1897.-98. школској години било је у Хрватској у Славонији 1360 народнпх школа, на 2,186.410 становника. Дакле једна школа долазила је на 1608 становннка. Једноразредних школа било је 767, дворазредннх 325, троразредних 77, четворазредних 102, неторазредних 10 и шесторазредна 1. У 1105 школа радило се и ире и после подно, а 183 само нре подне. У току те школске године утрошено је на ове школе 1,790.804 форината; према овоме на свакога ученика у народним школама утрошено је у тој години 12 Форината и 91 новчић. Школских зграда било је 1.181, од којих је било у добром стању 903, у средњем 350, у рђавом 228. 228 шко^ла било је потпуно свима училима снабдевено, 980 довољио, 96 слабо и 13 школа било је без икаквих учила. У тој годинн било је 1246 учитељских и 1169 ученичких књижница. У учитељским књижницима било је 273,557 свезака а у ученичким