Просветни гласник

158

прооветни гласник

у различихим облицима? Хоће ли „Речиик" уШнику дати регулу за изговор и нагласак, или што друго ? Даље иогрсгаке у квантитетима. Стр. VII сазеиб (сазеит) м. сазеиз (саасит); — стр. ХУП сопсШа м. сопсШа; — стр. XVIII уб1ип<;а8 м. Vб 1 ип(;аз: — XIX певС1ти8 м. пезсипиз; — XXIII 1сШ4а<1о м. 1 аИ1ис1о; — XXIV с1 а 1»а 1 м. Лаћа!;, (1а1;е м. с1а(;е. Погрегаке у неким глаголским облидима, стр. XXIV визИпео нема. сушгна зи81;6п(;и1Т1, сопМпео нема сун. соп4еп1;ит, ну соп!;еп1;и8 задовољан је адјектив; 1еггео нема суи. (;еггК;ит; ехегсео нема суп. ехегсИит; сбегсео м. соегсео; уа1ео нема сул. уаШит. — Стр. XXIII рагео пема сун. рагИит, ну пма раг1. 1и1. ас1. раг11иги8. — Стр. XXVI Ја11о нема сун. Ја18ит; асио нема суп. аси(ит, а аси(;и8 огатар је адјектив. — Стр. XXVIII те(ио нема суп. те(ч1ит. — Стр. XXIX ћаегео нема суп. ћаезит. — Стр. XXX езиНо нема рег! евиг1Т1. -- Стр. XXXI герег1о — регј м. гер'ег1о, геррег1; — ехс1ео, 2. С1У1 с 1 (и 111 обпчно ио четвртој ковјуг. не по другој. У „Азбичном речнцку" даље стоји А 1)бгIпо8 м. А1)б§1§1пе 8, ћопез(;из м. ћбпе8(;и8, Не1епа м. Не 1 епа. Има излиганпх квантитета, као : т а и 8, гбвропДео, т е бр о 118 иш, гб8(Л(;ио, рпћПив, 8осга(;ез, (етриз, (г18'И 8, (; г 181; 1 1; 1 а, уи1с10, ујпсо. Велнка је претрпаност квантптета у оба ..Речника". Њпх пма свуда нуно, нарочпто где не треба, а то је на последњпм слоговима и на једносложним речима, гато свакако неће прииомоћи да ученпк правилно изговара оно што мита, јер је утврђено да оћз(;а(; ди1«1д1пс1 поп асИиуа!;. Завргаујућн свој реферат мигаљења сам да. се ова „Латинска Читанка" оваква каква је но може ирепоручити за нага школскп уџбеник у нашим средњим школама. 1. септембра 1899. г. у Београду. Главном Просветном Савету одан Фр. Елезовић, проф. у гим. Вука СтеФ. Караџића. РеФерат г. д-ра Ђерпћа масн: Г^лавиом Просветном Савету Главнп мс Просветнп Савет изабрао на своме 734. састанку , да прегледам „„књигу: „Латинска Читанка" коју је израдио г. Мита Жпвковић, директор гпмназије"" и да оцеиим „да ли је она подобна за уџбеник латинског језпка и то у ирвој годпнп учења у нашим средљпм школама". II добро и рђаво дело може критичар и иохвалити п покудити , па да се тако но би писцу учинила велика неправда троба да критичар спомене што внше прнмера у својој оценн, јер на пр. и у добру делу може битп ногрешака. Критика гаколске књпге (а тако скоро и свако друге књпге) треба да има ова три дбла: а) о ствари б) о методу в) о језику. У крнтнци се може говорнти и о једном делу н. п. само о ствари нли само о методу плп о језику и онда