Просветни гласник

радља главнога просветнога саввта

159

критика није потпуна; и таквои се критиком може докаЗатн, да неко дело није добро, али се не може ' доказати да је добро. Ко оцењује школску квиту, а не говори о методу, тај не разуме свога посла — осим ако мисли, да нпје потребито о методу говорити, кад у стварп нма врло много погрешака. Да је н језик знатна ствар, показаћу сад на примерима: Г. Ж. каже да пгзсо значи „учим (сам)" (срп. речн.), али то значи и с1осео, Г. Ж.. зна шта је сИзсо а шта посео, али не уме то казати. Треба: Досео = учнм (кога. другога), сИвсо = учим'(што н. п. речи). Може се казати: учиж (сам) своје дете, а ту је учим = Лосео а не сИзсо. Писац је овде погрешио у језику, али за учепика је то погрешка у ствари, јер он одатле не може научити. пиа значи сИзсо нли ће научпти рђаво н. п. учим (сам) кога. На 56. стр. стојн ,лгат теат ехс^аБИ" (расрдиће ме). То се овако преведе речима из речника г. Ж.: мој Ке гнев (= срдњу) изазвати. Г. Ж. свакако разуме ону латинску речениду, али је неће разуметн дете, које ће је превестп онако, како сам је написао, јер у речнпку стоје само те речп. Нисац је ту начинио две погрешке у језику. {изазвати је германизам) п за то деца неће разумети те реченице. Да поменем још један прпмер: .Дгитеп1ит,-1 храна" стр. IV б). п срп. речн. (псп. сИ )и8 ,-1, јело, храна стр. IV б). Али ево шта Вук каже у свом речнику код речи жито : „1) 6е1;ге1с1е, б-итепШт. 2) (у војв.) ЛУелгеп, ШМсит. 3) (у Хрв.) Т1<1е просо. У Србијн, у Боснп и у Херцеговини жпто се зове сваки усјев од којега се обично брашно меље п хљеб мијеси (н. п. шеница, јечам, кукуруз, овас, раж, елда, просо, крупнпк п т. д.); а у војводству (особито по варошпма) еамо шеницу зову житом, у Хрватској пако само нросо (чим се онуда људп највнше хране)". У Хрватској мало где Србн зову просо жптом, него је н у њих жито == &итеп1ит. Дакле Вук каже. да г. Ж. ннје дОбро протумачно реч (гшпепШт. За ппсда јв то опет некаква погрепгеа у језику, а за веЉлну ученпка ногрешка у ствари. I. О ствари. Помињућп речи изостављаћу знакове: — и —- (изнад вокала). Ја сам додао црту испод речи, које сам хтео истаћи. * „аИе дубоко, ниско ц стр. ХУ а. Реч аИе не значн ниско него 1) внсоко 2) дубоко. „иуа,-ае грозд, грожђе" стр. Г7 б н „грожђе и\ т а 1" срп. речн. Реч ша значн грозд а нс грожђе (грожђе = иуае). „ћтс одатле и стр. XXIX б. Реч Мпс значп одсовде, одавле а не одатле. „ћт4иеив,-1 замка, коноиац " етр. XXXI б. Ова реч не значи коиоиац. „аев, аеп8, туч, новац, имање " стр. X б. Реч аез не значн имапе (у примеру стоји: аев аИепит = дуг). „рођење Ш||их" срп. речн. РоЈјење ннје па1и§\ паШз = рођен, премда ире (иосле) Христова роЈјепа (стр. 27) преводпмо ап1:е (ров!) Сћпвћш. па1:ит. „диоШв 3 колики " стр. ХУП а. Еолики значи дгшпГиз , а диоРиз је који (ио реду); на нитање на 27. стр.: <}ио1а ћога 684?" Еолико је сахата? (управо који је сахат?) — мн нм одговарамо н. п. десет а Латинп: песгта. „сИври^о 1 говорим, разговарам се" стр. XXIX б. Није истпна.