Просветни гласник

776

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Расположење према проФесорима у Угарској. — Пре краткога времена била је у Сегедину окружна скуиштина там. Калвина, и том је нриликом ирочитана молба ирофесора калвинске академије у Шарошпатаку, којом траже да им се повиси плата. Молба није усвојена. Протпву ње је на скуиштпнп био устао свештеник Фејеш, који се бави п песништвом, и оштро је напао професоре, због њихова тражења да им се повиси плата. Време је, вели, да се једном устане нротиву претераних захтева професорских. Професори су, по његову мишљењу, лепо паграђени, јер су боље плаћени но свештеници и учитељи; имају сваке године 3—4 месеца одмора и добивају пуну пенсију носле 30 година службе. У професорским већима, вели, само се и говори о плати, а никад о томе, како грамжљивост убија дух и како да се помогне томе, што у настави појединих предмета нема готово никаква успеха. Професори, који су били на скупштини, иротестовали су протнву говора Фејешева, али је скупштина са одобравањем примила Фејешев говор, пе усвојнвши професорску молбу о повишици плате. Овај спорадички случај свакако не може бити доказом, да су захтеви професора у Угарској о повпшењу плате претерани или неумесни, алн је на скаки начин карактеристичан.

Школе у Румунији Основне школе.—У прошлој школској години било је у Румунији 3664 основних школа, са 3517 учитеља и 907 учитељица. У овим школама било је 372.900 мушке и 313.754 женске деце — свега 686.654. Исте године било је у грађанским школама у Румунији 71.000 мушке и женске деце.

Шкоде у Немачкој Предавањау Јени за време школскога одмора. —• Као раније, тако

ће и ове године, у месецу августу, бити у Јенп приређен читав низ предавања из разних научних група, за све оне који желе за кратко време пз појединих наука раније стечена знања освежити, упознати се са сувременим стањем поједииих наука н обогатити се знањем најноннјих тековина, постнгнутих на разним научним пољима. Биће општих и посебних курсева; и у једнима и другима биће предавања готово из свих научних грула. Наше ће читаоце, нарочито наставнике народних школа, поглавито интересовати програм предавања нз педагошке групе, те тога ради у краткоме изводу и износимо програм из ове групе. Из педагошке групе драсаће се продавања из: опште дидактике, методике, иедагоЈпке патологије, Фреблове педагогије у забавишту и школи и ходегетике. Из онште дидактике нредаваће др. Ђиљем Рајн, професор и директор јенског педагошког семннара на унпверзитету. У предавањима бпће обухваћени сви главнији моменти : Оспови науке о васпитној настави по њеннм етичким и психолошкпм претпоставкама; Проблем васпитања у хармонији с генетичким напретком у историјском развитку човечанства ; Развитак методичке наставе; 0 појму методе п њеном односу према наставииковој личности; Суштипа и важност основне методе ; Знање н воља; Наставни циљ изведен из васпитног циља; Наставнн начин изведен из наставног цнља; Теорија научног плана, избор и поредак наставног градива, обрађивање научних дисциплина; Теорнја културно-историјских ступњева, концентрација и формални ступњеви. Из методике ће предавати Фр. Лемензик, учитељ универзитетског педагошког семинара јенског. С предавањима из овога одељка педагогије биће скопчана и практична вежбања, која ће бити тројака: предавање, практично нредавање и дискусије. У предавању ће се расправљати о обрађп-