Просветни гласник

Б Б Л Е Ш К Е

775

слабије душевне способностд од оних, што их траже друге гране државне службе, за које се исто тако иште академијска квалификација. У свима просвијетљеним земљама броји се сталеж средњошколских ирофесора међу најинтелигентније, а њихоиа се служба држи за понајтежу... Рад професора у средњој школи напоран је душевни рад, којп његове силе прије времена истроши. Показују то допусти ирофесора, и то, што велика већина професора помре прије навргпене 30. године службовања (понајвише у доби испод 50 година). Управо с тога одређено је за професоре 30 година службовања. С пстога узрока уведене су сталне форије и за младеж и за проФесоре, јер су то потребне органичне посљедиде самога рада, како се то данас једнодушно признаје у пе дагогијској литератури н у учитељској пракси свију држава. А где је рад пзван школе: приправа уневне грађе, приређпвање експернмената и исирављање задаћа, зпанствено напредовање, и т. д., а наиокон се допусти дају нз здравствених разлога и другим уредницима" (чиновницима). Жеље су хрватских професора средњпх школа: 1. да почетна илата професорима средњпх школа у Хрватској п Славонији буде годишње 1200 форината, а професори, који служе у Загребу, да имају још, због скупоће жнвотних намирнпца у томе граду, месни додатак од 200 форината годишње, и да им се тај додатак рачуна и прп одређивању пензије; 2. проФесори, који су са службом у Земуну, Осеку н на Сушаку, да имају уз редовну плату још и по 100 форината годишње меснога додатка; 3. прве три повишице, које се добивају после навршене пете, десете п петнаесте године ирофесорске службе, да буду по 200 форината, а остале даље повишице да буду ио 300 форината; 4. директори већпх средњпх школа да имају но 400, у Загребу 500 фо-

рината а днректорп мањнх средњпх школа по 300 форината днректорскога додатка, и то да им се, ири одређивању невзије, урачунава у спсгематску нлату; 5. Професори носле друге нериодске повишице да се у рангу изједначе с чиновницима осме, а после четврте повишнце с чпиовнпцима седме класе; 6. Дпректорп да буду у рангу чпновника седме, а после петогодишње повишице у рангу чиновнпка пгесте класе; 7. Испитани учитељи средњих пгкола да имају награду од 900, неиспитани од 700 форината ; 8. Године, које професори проведу као неиспитани учитељи средњих школа, да им се урачунају у годпне службе, ако су без нрекида служили као наставници средњих школа, а године, које проведу као пспитанп учитељи, да им се урачунају у године проЉесорске службе, и да се рачуна при одређивању повишице; 9. Вероучптељи у мањим средњим школама да имају почетну плату од 800 форпната годишње, с правом на иовишицу од 100 форнната, носле сваке нете годнне службе, и да се у рангу изједначе с чиновницима девете класе. * Колико прими на име плате проФесор средњих школа у Аустро-Угарској, који наврши тридесет година проФесорске службе? — Средњошколскп професор, који наврши тридесет година ирофесорске службе, прпмп за то време, рачунајући у то н све периодске повпшпце, на име плате: У Хрватокој п Славонији 42.000 форината, у Угарској 50.000 форината, а у Аустрији 60.000 форината. Нрофесор наших средњих школа за то време примн на нме плате 116.400, рачунајућиту и две године суплентске службе. *