Просветни гласник

Б Е Л

Е III К Е

779

ираво за продужење школовања на упиверзитету. После подужега већања и свестранога проучавања ирвога питања, донета је одлука, да не би било уме.сно смањивати број годпна учења у средњим школама, јер би тада још врло млади учениди излазили из средњих школа и још сасвим неискусии ступали у живот. Што се тиче испита зрелости, мисле, да би их, нешто измењене, на сваки начин требало задржати, јер су они као нека контрола за прелаз ученика у више школе, и што би се без њих дошло до тога, као и у Белгији где је овај испит био укинут, да у више школе дођу учоннди и са релативно врло слабом спремом. У овим седницама већало се и о најиодеснијем типу средњих школа, па су одлучили, да би у средњим школама ваљало да буду два типа: класични и модерни. Средње школе класичнога типа имале би онет два одсека: грчко-латински и латинскоиаучни и тек од иетога разреда било би бифуркације у њима, а у ннжим разрсдима не би за гимназије овога типа било никаквих разлика у плановима и ирограмима. * Универзитетска предавања за народ. —У Француској, као и у Енглеској и зшогим другим земљама јевроиским, све се већа пажња иоклања уннверзнтетским предавањима за народ (Гех1епбЈоп шпуегз11а1ге), као најбољем и најпоузданијем средству за. народно просвећивање. Највише је успеха постигнуто до сада са оваквим предавањима у Греноблу и Неверсу. У Греноблу су ова предавања приређивали ирофесори там. универзитета, и на предавањима се говорило о артистнчкој анатомији, физиологији, хигијени и другим наутним гранама. У Неверсу су се око ових предавања старали професори меснога лицеја, и предмет тих предавања били су ови нредмети: пемачки језик, француска књизкевност, цртање за ручне жепске

радове, географија, математика и др. Сва су предавања била одлично посоћивана. Продавања су била бесплатна, али Кеуие 1п1х'гпа(ло11а1е с!е Геп8е1§потеп(; нрепоручује, да се од слушалаца наплаћује улазннца (десот, на и иет пара, само да није бесилатно), јер се у опште ма.ње цени све оно, што сс добива бесплатно. * Школа за новинаре. — У Парнзу је отворена нарочита школа за — новннаре. Предавања ће у овој школи бити подељена у пет течајева. У првоме ћо точају новинар Фукје иредавати о задатку пгтамие у садашњости и будућностп; даље о опгатим знањима преко потребним свакомс новинару, па о техннчкпм знањнма (како со спромају поједини бројеви новпна са свима рубрикама). Нарочито ћо одељење бнти за новинарске нзвегатаче, у коме ће се предавати о томе, гата је све потребно добром новинарском изпсштачу. У другом ће точају новинар Корнеј предавати о историји штампе. У трећем ћо течају новинар Крупи говорити о закону о штампи. У четвртом ће течају један професор парискога факултета иредавати о суврсменој историји с гледигата нолитичко - новннарског. Пети течај биће носвећен нрактичним радовима, н у томе течају ће кандидати практнчки изучити све "што се тиче слаган>а, коректуре, преламања слога и штампања. Школе у Шведској и Норвешкој Из једнога предавања ФритјоФа Нанзена. — Смели и прослављони истраживалац севернога пола Фритјоф Нанзен недавно је држао у Кристијанпји јавно нредавање о данашњем васпитању деце, и том је приликом изнео читав ннз доста орпгиналннх погледа и мисли о васпитању у опште. „Наша омладина оскудева у карактеру и идеалима, воли измођу осталога Нанзен у