Просветни гласник

780

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

овомо свомо предавању. Томо су криви књижевиост и политика, којн слабе осећање за идеалима. У васпитању со не обраћа довољна пажња стварању и неговању карактера. Ја за своју сталност имам једино захвалити васпитању. Али ја овим не мислим на оштру днсиинлнну, већ на озбил,но васпитање. Наставници треба да предњачо добрнм нрнмером. То има необичну важност. Дечаци треба да науче нрипшти соби дугме на хаљинама н окрпити обућу. То ствара људе. Ирс смо морали све сами радити, што год нам јо у животу било потребно. То и ствара карактер и' карактерие личностн. Омладина треба да је навикнута, да се може одрећи ужнвања. Она не сме бити, као сада што је, лирпчна, сентимонталиа и сањалачка. Овомо би много иомогла и телесна вежбања, али не модерии спортови, трчањо у онкладу, јор је све то и штотно по толо и душу. Напротив, разумна телесна вежбања утнчу хармоннчпо на жнвот, стварају здраво и разумне људе, — а то јо баш оно, што нам јо И иотробно".

Школе у Турској Богословија на Халци. — У мартовској свесци (стр. 376) изноли смо у кратко историју богословије на Халци. Овом приликом да изнесемо неко статнстичке податке о броју ученпка ове школе од њенога постанка до сада. Од 1848. годнне до сада сврншла су ову школу 353 ученика, и од њих су 210 свршили школу са одличним уепехом, 52 с врло добрим усиехом, 49 с добрим успехом п 32 нису добнли оцене, јор се не хтедоше закалуђеритн. Од инђенијих Срба свршили су у новије доба ову школу: Дионисије Петровнћ, сада митрополит рашко-лризренеки; јеромонах Јанићије Васић и Јеромонах Нићифор Перић. Сва су тројица свршили ову богословију 1892. године. Карактеристично је, да се у ову школу, која се издржава трошком свих епархија цари-

градске патријаршије, примају ма.хом Грци, ток по који Бугарин, а Србин врло ретко, и ако се за ову школу до сада пријављивало доста Срба, који су ималп одлично квалификацнјо. „Разлоге овој чудноватој нојави, воли Цариградски Гласннк, није тошко погодити".

Школе у Америци Статистички подаци о школама у сједињеким северо-америчким државама. — Недавно јо објављона статистика о школама у сједињоннм северо-америчким државама за 1891. годину, н ту је пуно интересннх нодатака за што иогпуннјо нознавање јавне наставе у сједнњеним државама, те неке податке избележавамо. У 1891. години било је у јавннм школама уједињених северо - америчких држава 14,669.069 ученика или 23°/ 0 цолокуиног становништва. Овде ннсу урачунати ученици вочерњих, трговачких и техничких школа, даље ученици за,вода за глувономо и умоболне и ученнци индијских школа. Рачунајући н њих, укунни број учоника у 1891. години износио бн преко 15,000.000 или 26°/ 0 од целокупнога становништва у тим државама. Од своколикога броја ученика 96% долази на основне школе, на средње школо 2,6% н на униворзитете 1%. Наставннка је било у тој години 425.000, од којих је било мушкиња само 33%. Укупнн издаци за јавно школе износили су у 1891. години 146,800.815 динара. Од ове суме само јо јодна трећина из државнога буцета, а 70% давале су поједнне онштине и градовн. * Кинеска школа у Сан-Франциску. — У Сан-Франциску, у Еалифорнији, има доста добро уређена школа за децу оних Еинеза, који оставише доиовнну и похиташе у Калифорнију, да у њеиим богатим рудницима потраже себи рада. Захваљујући једиоме сараднику бостонскога листа Ес1исаИоп, у стању смо читаоцнма Пр. Гла-