Просветни гласник

Б Е Л Е

ШКЕ

781

сника дати колико толлко јасну слику ове, за нас необичне, школе. Овом школом управљају два наставника, .један у одељењу за одраслију младеж, а други у одељењу за децу. Човек, нри ступању у ову школу, врло се изненађује, заставши ученике, да сваки гласно чита, рецитујући садружину књиге коју чита, и то се још сваки упиње да надвиче остале. Учитељ седи мирно и достојанствено у сред те вике и пије чај. Одједном викне, пли удари чиме о клупу, и на мах сви ученици ућуте, те овлада у школи потпуна тишина и настане пропитнвање ученика. Проиитнвање се састоји у томе, што ученик дође пред учитеља и окренут њему рецитује она места из књиге, која је учитељ био наредио да се науче на изуст. Свакн ученик понови своју лекцију узастопце по неколико пута, па иде на место, уступајућн место коме своме другу, да продужи рецнтовање. Главније циљ наставе у овој школи учење на памет, и то се ради првих четири пет година. И кад се тако постигне неки успех у памћењу појединих кинеских класика, приступа се тумачењу појединих места, при чему наставник има у пстини грдан посао парафразирајући и тумачећи текст. Обично се почиње учити на памет дз књига, у којима су философске изреке, и првих година учења и не тражи се од ученика, да те изреке и разумеју, већ да их само знају лепо и гласно рецитовати; тумачење. долази тек касније. На иисање се много нази у овој школи, као и у опште у кинеским школама. Еинез врло цени вештину писања, п у њој гледа неку врсту уметности, зато се у кинеским школама много и полаже на лепо писање. Учитељи, исправљајућп ученичке прописе, не гледају само на то, да ли је што правилно написано, већ да ли је то и „пуно карактера и снаге". Колико се у Кинеза у опште обраћа пажња лепоме писању, види се и по томе, што се код њих и јавна служба не даје ономе, ко не уме савршено пиПРОСВЕТНИ гддсник

сати. Где кад и само једна погрешна црта пера при пнсању може бити од штете по углед кога чиновника, као што је опет лепо писање помогло многоме Кинезу, да брзо у служби напредује, п да заузме најугледннје положаје. Ученпци, учећи писање, ппшу на нарочитој књизи чисте полупровидне хартије, па се испод листа подметне прегледалица, на којој ученик после пише писаљком. Као што се види, ово писање је просто копирање ; али они овај начин учења употребљавају, да би деца научила што правилније писати заплетене знаке кинеске буквице. Ж оцењивање ученика је необично. Ученик добива оиену према томе, учини ли при рецитовању коју погрешку и према броју учињених погрешака. Ко се у рецитовању ни једном не помете и једном без погрешке изговори лекцију, добива пет похвалних оцена, ако два, трн или четири пута погреши, не добива никаквих оцена; а ако при једном рецитовању пет пута иогреши, добива пет рђавих оцена. Којц од ученика одређено место нз кога класика на памет без погрешке напише, добива такође пет похвалних оцена, а ако учини пет иогрешака, добива пет рђавих оцена. За писање, док су ученицн још у млађим годинама и пишу и копирају поједина писмена, ученик добива једну похвалну оцену, кад напнше (копира) пропис без погрешке, а ако чини погрешке при копирању, за сваку погрешку добива по једну рђаву оцену. У опште целокупно оцењивање техничкога усиеха и владања састоји се из бележења похвалнах н слабпх оцена, и однос овпх оцена даје општи резултат. Похвалне оцене бележе се црвеним а рђаве црним мастилом, и од броја једних или других оцена за један месец зависи у коме ће реду бити записано име свакога ученика на школској табли, која виси у школскоме дворишту. Свакога месеца оцене се сравњују н ученичка имена се новим се редом исписују на ову таблу. 51