Просветни гласник

782

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

У овој шко .1и предавања пошњу суботом и недељом у 9 часова пре подне. Ових дана се у школп питају само изабрана дела, и то: царски едикти, пет највећпх кинеских класика, старе оде, песницн, стара историја, модерна историја. Понедељником и уторником почињу предавања у подне, и тада се раде орнгинална писмена вежбања о заданој теми, или разграњивање некога н.итата; средом пишу на памет из класика. Сваке вечери, пре свршетка предававва, воде се разговорп о четворици највећих философа кинеских. У опште код Еинеза влада уверење, да су сва деца од природе добра; али ако одрасту без довољнога надзора дегенершпу се, иотпуно пзмењујућп своју прнроду. За женску децу мисле, да су од прнроде на нижем стунњу од мушке деце, те се и ма како угледним васпитањем мало што може код њих постићи.

0 школама у опште Интернационални просветни конгреси у Паризу. — Приликом овогодишње светске изложбе у Паризу, која је већ отворена, приредиће се у француској престоници велпки број разноврсних конгреса, па ће бити приређени н нарочити интернационални конгреси за расправу различитих школских и просветних питања. Као што јавља Кеуие т1егпа11опа1е (1е Гепве1§петеп!, бнће пет конгреса: за основну наставу (Сопдгбз ш1егпа1лопа1 с1е Геизегдпетеп! рппшге), за средњошколску наставу (Сог^геб т^егпаИопа1 Ле ГепзеЈдпетеп! 8е8011(1а1ге), за техничку наставу (Сондгез т^егпаИопа1 с1е Гепбе1§петеп(; {есћтцне), за цртање (Соп^гез тЂогпаИопа! Ле 1'епбеј§петеп1; (1и Аеззт) и за вишу наставу (Сопдгез 1п(;егпа1Јопа1 Ле Гепбе1§петеп1; зирепеиг). Конгрес за основну наставу бнће подељен у пет секцнја, према питањима, која ће се расправљати на овом конгресу. У првој секцији биће рас-

прављана ова питања: Домаће васпнтање; Границе овога васпитања, његово одређење и примена на основну наставу; План са ово васпитање; Ко да врши улогу васпитача у домаћем васпитању? У другој севцији претресаће се ова питања: 0 поласку у школу; Непохођење и неуредно иохођење школе; Непотпуно примењивање закона о обавезноме нохођењу школа у Фраицуској; Средства законодавна, административна и педагошка да се одредбе законске у овоме погледу боље примењују; Стање иохођења школа код првих народа. У трећој секцијн узеће се у претрес ова питања: Морално васпитање; Диљ овога васпитања, његови принципи, метода и ноступак; Морално васпитање у теорији и пракси; Његово место у целокупној наставн и веза са осталим нредметима. У четвртој секцији расправљаће се о настави у вишим народннм школама: о циљу ове наставе, опсегу ове наставе н прилагођнвању према приликама земље и краја, у којима је школа. У петој ће се секцијн претресати о томе, како треба удесити наставу за оне, којн сврше народне школе, а не продз - же учење у средњпм школама, н ту ће се расправљатп: о курсевима за одрасЛе, јавним предавањнма, школским задругама за узајамно помагање у просвећивању и средствпма, да се ова настава обезбеди и унапреди. На конгресу за средњошколску наставу биће претресана ова питања: Како да се средњошколска настава удесн н нрилагоди различитим друштвеним потребама?; 0 аутономији средњих школа и о различитим методама у средњошколској наставн; 0 предавањнма за народно просвећивање (Г6x1:61181011 цшуогбшиге); У којем обиму и правцу и којим начином ваља развијати индивидуалност у ученика?; 0 снремању средњошколских наставника; 0 раду учитеља и учптељица у обучавању дечака п девојчица; 0 практичноме допуњавању васпитања младића и девојака помоћу добротворних удружења и разноврсних завода; 0