Просветни гласник

51*

В Е Л Е Ш К Е

783

узајамним везама изнеђу средњих школа разних народности. Детаљнота дрограма за конгрес, на коме ће се раснрављати о техничкој настави, још нема, али се толико зна, да ће бити две секције, и у једној ће се расправљати питања, која се тичу индустрије, а у другој питања, која се односе на трговину и саобраћај. Нарочити конгрес бавиће се расправом појединих питања из наставе цртава (0 томе конгресу види у запису за овим). За пети конгрес, у коме ће се већати о вишој наставп, нине се највеће пршгреме, и већ до сада се за овај конгрес пријавило много учасника из целога света, и сад се у Паризу, у нарочитим конференцијама, утврђују детаљна питања, која ће се изнети на иретрес на овај конгрес. Стална комисијапрофесорауПаризу, која води старање о овоме конгресу, до сада је утврдила ова питања, о којима ће се расправљати на конгресу за вишу наставу: Распрострањивање јавних предавања за шири круг слушалаца (Гех1;еп81оп ишуегб^атг); Оснивање добротворних завода за ученике, начпн како да се у њима избегне сепаратизам и уређења оваквих завода у Француској н другим земљама; 0 уннверзитетској спреми наставника за вшпе, средње и основне школе; 0 улози универзитета у настави у пољопривреди п трговини ; 0 односима између универзитета разних земаља, о међусобним односима универзитетскнх профосора у ошпте и уредбама, које могу појачатн међусобне везе између универзитетскнх професора разних земаља; 0 међународном савезу чланова универзптет! и највиших школа; 0 односима нзмеђу правних и философских Факултета. Одређено је пет нарочитих секција, које ће се понаособ бавити појединии наукама: једна ће се бавити правима. друга друштвеним наукама, трећа географијом, четврта историјом и филологијом, пета философијом и њој сродним наукама. Већ су

за поједина пнтања одређени и нарочити известиоци, који ће та питања проучити, те ће њихови радовп о тпм питањима моћи на конгресу послужити за основу даљега расправљања. За поједине се секције сазивају нарочите седнице радн прецизнога утврђивања иоједнних питања, која ће се после предатп нарочитој комисији, да их објави и достави појединим учасницима конгреса. На конгресу за вишу наставу као да ће се највећа пажња поклонити питању о универзитетској спремн наставника за више, средње и основне школе. Известилац овога питања већ је одређено му питање потпуно проучпо, и о томе је поднео исцрпан извештај комисији. У томе свом извештају он истиче, да треба радити на томе, да се будућим наставницима да таква настава, да они не буду после само наставници, већ и васпитачи. До сада се, вели он, ноглавито радило на томе, да се будућим наставнпцима д& што већа количина знања, а васпитној се страни или врло мало пли нпје ни мало обраћала пажња. Комисија је усвојила његове мисли за основу даљега претресања овога нптања, и на конгресу ће поводом овога питања бити истакнуте за претрес ове тачке : Еако се попуњују катедре универзитетских професора? — Какве су опште и специјалне студнје универзитетских професора и какви се докази о способности траже од њих? Да ли се универзитетскп професори специјално педагошки спремају, да могу и предавати поједине научне гране и васпитавати ?—Да ли се наставници средњих школа спремају на универзитетима или у нарочитим школама, и како су уређене те школе? Еолпка се пажња поклања, при њихову спремању за наставника, и у којој мери изучавају општу педагогију и методнку оних предмета, за које се спремају да их у средњој школи предају? — Раде ли што наставницн средњих школа на спреми својих будућих колега? —Тражи ли се