Просветни гласник

786

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

маја. На скупу од 24. априла ово је урађено: Према реферату академика Љубомира Ковачевића, с којим се слаже и други одређени реферанат академик Љубомир Јовановић, одлучено је: да се расирава др-а Јована Радоњића Ко су били Гети у хроници Комеса Жарцелина прими и ттамиа у Гласу другога разреда, који је на реду; по прочитању писма др-а Мих. Гавриловића, који нуди Академији да изда његову збирку Грађа за нову историју сраскога народа (1804.-1830.), коју је прикупио по париским библиотекама, на предлог академика Љубомпра Ковачевића, одлучено је, да се умоли академик Стојан Новаковић, да овај рад др-а Мпх. Гавриловића прегледа и Академију извести, може ли се и у ком облику штампати као Академијино издање; 110 прочитању понуда проф. Јована Н. Томића, да Академија изда његове радње Одломци из историје Црне Горе од 1528. до 1709. и Историјски иодаци о ЦрнојевиКима у Црној Гори од 1489. до 1536., одлучено је, да се умоли академик Љубомир Ковачевић, да ове радове прегледа и Академији о њима реферује. На скупу од 22. маја ови су послови урађени : усвојен је реферат академнка Љубомира Ковачевића о прилогу епископа Никанора Ружичића Лепавински цароставник или тројадик и одлучено је, да се овај ирилог штампа у Споменику; приказан је препис рукописа српско- словенске реценснје Сиомен Свете Горе; иревод иоиа Гаврила, нотарија ирота,тског, који је Академији понудио за њена издања Петар Костић, пређ. професор призренске богословије, н одлучено је, да се овај препис упутн на одену академику Љубомиру Ковачевићу; саслушан је реферат одређенога референта академика Љубомира Ковачевећа о радњи Јована II. Томића Подаци за историју ЦрнојевиЛа и Црне Горе од 1489. до 1536. и одлучено је: да се ови преписи, са исправкама које је учинио референат, приме за Ака-

демијина издања, али да се оставља историјском одбору да одлучи, могу ли се ови документи унетн у Историјски зборник, или их треба штампати у Споменику Академијину ; приказан је рукопис Стевана Димитријевића, свештеника и ирофесора, Докученти о одношајима сриске цркве с Русијом у XVI веку, које преписпвач нудн за Академпјина издања, и одлучено је да се умоли академик Иларион Руварац, да ове преписе прегледа и Академију извести, могу ли се уврстити у њена издања; на понуду академикаЉубомира Ковачевнћа, да Академнја објавн у својим пздањима препис Млетачких иисама, изданих иородици МетковиЛа, иначе ЋеловиЛа, из Рисна, одлучено је, да се умоли академик Љубомир Јовановић, да ова писма прегледа и о њима Академијн реферује; приказан је спис проф. Андре Гавриловића Буна Карафејзина, ирилог новој сриској историји, и одлучено је, да се умоли академик Љубомир Ковачевић, да овај спис прегледа п о њему Академијп реферује. Академија ириродних наука имала је трисастанка: 3. априла, 24. апрнла и 22. маја, На скупу од 3. априла ово је урађено: према прочитаном реферату академпка Симе М. Лозанића одлучено је, да се чланак проф. др-а М. Јовичића 0 дејству азотасте киселинв у ирисуству азотне киселине прими и Јнтампа у Гласу првога разреда; према усменим рефератила академика др-а Ј. Цвијића и дописнога члана др-а Светолика Радовановнћа о расправп проф. Саве Урошевића Бенчац, Букуља, Баган, одлучено је, да се ова расправа примн и штампа у Гласу првога разреда, који је на реду; прпказан је спис академика Јована М. Жујовића Геологија Србије, II део, и одлучено је, да се штампа као издање Академијино, у формату у коме је штампан први део; приказан је спис др-а Дуја Адамовића Зимзелени иојас јадранскога ириморја, биљно-географска студија, и одлу-