Просветни гласник

б е .1 е ш к е

787

чено је. да овај спес прегледају и о њему реферују академпк др. Јован Цвпјић и дописни чдан др. Светолик Радовановић. На скупу од 24. априла ово је урађено: прочитан је и примљен знању позпв управног краковског одбора, да Академија суделује на деветоме збору пољских лекара и прнродњака, који ће се држати у Краковн од 21. до 25. јула ове године (по нов. к.) и уз који ће бити ириређена и нзложба лекарске индустрије с одељцима лекарским, природњачким, пољопривредиим и техничким ; приказан је спис др-а Живојнна Ђорђевнћа, ванр. проф. Вел. Школе, Прилози за иознавање сриске фауне: Амфиболије и рептилије, п одлучено је, да се умоли доиисни члан ове Академије др. Светолпк Радоваиовић, да овај •спис прегледа и о њему реферује Академији. На скупу од 22. маја ово је урађено: саслушан је писмени реферат дописнога члана др-а Светолика Радовановића о спису др-а Луја Адамовића Зимзелени иојас јадраискога ириморја, и према томе реферату је одлучено, да се овај спнс прими н штампа у Гласу првога разреда, који је на реду; прочптан је писмени реферат дописнога члана др-а Светолика Радовановића о спису др-а Живојина Ђорђевића Амфибије и реитилије, и одлучено је, према реферату, да се овај спис прими и штампа у Гласу првога разреда. Академија философских наука и Академија другитвсних наука имале су заједнички скуп 8. маја, на коме је ово урађено: према прочитаноме. суду академика Андре Николића одлучено је, да се снпс проф. Андре Гавриловића Првџ лиричари и естетичари у новијој сриској књижевности прими и штампа у Гласу другога разреда; према усменим рефератпма академика Љубомира Ковачевића и Михајла Валтровића одлучено је: да се расправа др-а Н. Вулнћа и А. Премерштајна Антички саоменици у Србији прпмн и штампа у Споменику другога разреда; приказана је студија

др-а Милоја Васића Слава — крсно име, и одлучено је, да се умоли академик М. Г Б. Милићевић, да рукопис прегледа и Академијп реферује, може ли се примити за Академијина нздања; Академик Љубомир Јовановић излаже у кратком изводу резултате својих студија о пблитичкоме лоложају Босне у једанаестоме веку: ОстављајуИи на страну Дукљанинове иодатке о Босни у XI веку, јер о Дукљанинову летоаису мисли нарочито расирављати, академШ иолази од факта, да је средином XI века обновљена у Бару стара дукљанска митроиолија ради иолитичких иотреба тадашње сриске кнежевине у њеној борби с Грцима иод кнезовима Стеваном Ђојисливом и Михајлом. За тим је, од факта што је тој барско-дукљанској архијеаискоиији била иодложена и Босна, извео иретиоставку, да је Босна и иолитички морала бити зависна од оне исте државе, којој је Бар био црквено, уираво црквено-иолитичко средиште. Академија уметности имала је скуп 31. лаја, и на томе је скупу ово урађено: тнм поводом, што нису у своје време штампане 58. и 74. књпга Гласника Српскога Ученога Друштва, за које су биле одређене Музикалије академика Даворпна Јенка, одлучено је, да се умолн председништво, да рукописе и аутографисане табаке, намењене 58. и 74. Гласнику, потражи у Академијиној архиви, Управп Државне Штампарије и у приватних лица, и да их, у случају проналаска, поднесе једноме скупу Академије уметносги ради даље одлуке; но предлогу академика Даворина Јенка одлучено је, да се учине нотребнп кораци, те да се рукописн композиција српских црквених песама Корнелија Станковића, који се, по чувењу, чувају у министарству просвете и црквених послова, уступе Српској Краљевској Академији на употребу; према предлогу академика Даворпна Јенка, којн је реферовао о Народним играма у Левчу , које је музички означио Тодор Бушетић, од-