Просветни гласник

680

ПРОСВЕ1НП ГЛАСНИВ

Да би многи геометријски облици и др. били деци појмљивији, писац је унео и 88 слика, које су прилично израђене, Штампа је доста добра, а штампарских грешака мало је. 12. фебруара 1900. год. Београд. Главном Просветном Савету захвални Милош Велицки, учитељ Грађанске Школе Ирема овоме реФерату а и према усменим саопштењима појединих чланова Савет је решио: да се књига „Геометријски Облици" од Никоде Врсаловића, проФесора, не може употребити за уџбеник у нашим народним шкодама, али се може препоручити за књижџице основних шкода. Г. Мидошу Ведидком, у име хонорара за реФеровање, одређено је двадесет (20) динара. III Прочитан је реФерат г. Вдадимира Здедара, проФесора, окњигама: „Геометрија за Грађанске, Девојачке и Вшпе Женске Шкоде", од Николе Врсаловића, проФесора, који је модио, да се оне могу употребити као уџбениди у шкодама за коЈе су намењене. ГеФерат г. Влад. Здедара гласи: Г^лавиом Просветном Савету Писмом својим од 21. јануара 1900. г. СБр. 3, изволео је Просветни Савет послати ми дела г. Николе Врсаловића, професора: „Геометрија за Грађанске, Девојачке и Више Женске Школе" I део и II део, с тим, да поднесем о њима свој суд, да ли се могу употребити за уџбеннк у поменутим школама. Пошто сам обе књиге прегледао, част ми је поднети овај извештај: Реферат ћу поделити на два дела. У првом говорићу о томе : како је материјал у обе књиге распоређен п како је пзрађен, а у другом делу изнећу упоређење материјала, који се налази у књизи са материјалом, који је прописан програмом за грађанске, девојачке п више женске школе. Писац је градиво из планиметрије изложио са малим изузетком онако, како се обично узима у слнчним делима. Градиво је поделио у две књиге. У нрвој књизи почиње се са геометријским облицима, затим се говорп о угловима, о правама, троуглима, о подударности, о четвороуглима, многоуглима, о кругу и завршује се елппсом. У другој књизи налазе се ови одељци: размере и сразмере нзмеђу дужина (овде долази сличност слика и примена сличности); једнакост површина (овде је ГГитагорино правило и претварање површина); Израчунавање површина (овде ј е узето и извлачење квадратног корена); дељење површина на једнаке делове п додатак. Против овакве поделе не бих у опште имао шта да кажем, нзузимајући неке тачке, које би се могле другојачпје распоредити у корпст бољег разумевања. Али пошто оне не засецају дубоко у саму ствар, зато их и не износим овде, а у књизи сам их обележио, да. их аутор има у виду, ако хтедне књигу поново штампати. Дакле, пошто не бих имао већих замерака на извођење и распоред граднва у књигама, то могу прећи на други део реферата, да видимо, да ли се распоред у књигама слаже с распоредом у програму и да ли је све заступљено у поднетим књигама, што се програмом тражи. Прва књига као да је намењена првом разреду. У овој књизи има више него што се програмом тражи за I разред. У књизи је доста опширно разрађен