Просветни гласник

РЛДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА СЛВЕТА

681

одељак о подударности троуглова. Наведени су сви случајеви нодударности како за разностране тако и за разнокраке и правоугле троуглове. Овде су изведена не само нравила о подударности, него и докази за њих (за четврти случај недовољно), а после овога долази и нримена иодударности. У програму међутим тражи се пз одељка о троуглима само врсте троуглова и цртапе њихово, што је и важније за ове школе. Исто тако није било потребно изводити онолика правила о четвороуглима, већ се ограничити на иоделу и на конструкције. За ученике ових школа главно је конструкција геометријских ликова, а тога, нема или врло мало има у обе књиге. У првој књизи има још круг — однос периферпјских и средишних углова; узајамни иоложај два круга и елипса. Од овога се не тражи у опште ирограмом однос углова у кругу, а опо друго долази у II разред. У одељку о повлачењу паралелних правих и о подели углова требало је показати још који пример, н. нр. како ће се поделитп оштар угао на, три дела, како се повлаче паралелне помоћу напоредних или наизменичних углова и т. д. То су конструкције које ученпцима ове школе, кад ступе на занат, могу бити од користи; то исто важи и за девојачке школе, којпма су геометријске конструкције у ручним радовима исто тако од велике користи. Друга књига још се мање слаже с програмом за грађанске и девојачке школе. Програмом за други разред тражи се аојам о једнакостп, сличности и подударности. Међутим у другој књизи писац доста опширно третира та иитања, нарочито у примени сличности иде и сувише далеко. Сем тога писац је разрадио и одељке о претварању и дељењу површпна, а то се нрограмом не тражи. Програмом се тражи цртање нравилнпх полигона у кругу п око круга, а тога у књизи нема. Сем тога у овој књизц није обрађен читав део о геометријским телима, а овамо иде: објашњење тела, површина и омотачкнх поврншна, затим цртање мрежа за нризме, пирамиде, облице, купе и лопте. Тај одељак обећава писац донети у трећој књизи, али се и она не би слагала е програмом с тога, што се у програму за трећп разред тражи израчунавање површина и запремпна тела, цртање геометрпјских тела, цртање планова и практичнп радови у пољу. Према изложеном мишљења сам, да се дело: „Геометрија за Грађанске, Девојачке и Више Женске Школе" I и II део, од Н. Врсаловића, не може употребити као уџбеник у грађанским, девојачким и вишим женским школама. Кад бп писац своје књпге прерадио ирема програму и неиотребне ствари изоставио, онда би се могло примити, јер је начин пзлагања добар. 16. фебруара 1900. г. у Београду. Просветном Савету ионизни В. Зделар, нроф. у Гилн. Вука Сте*. Караџића Према оиом реФерату г. Зделара, а и према усменим саоиштењима појединих чланова, Савет је одлучио: да се књига „Геометрија за Грађанске, Девојачке и Вишр Женске Школе" прва и друга свеска, могу привремено употребити само у Грађанским Школама. Г. Влад. Зделару, у име хонорара за ре#ерован.е, одређено је двадесет (20) динара. IV Прочитани су реФерати г. г. др. Михаида Петровића и Владимира Зделара, проФесора, о рукопису: „Геометрија за више разреде средњих