Просветни гласник

682

ШРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

школа" од др. Иетра ./1. Вукнћевића, суплсита гимиазије Вука Ст. Караџића, који је молдо за одобрење, да се ово дедо прими за уџбеник у нашим средњим жколама. РеФерат г. др. М. Петровића гласи: Г^давном Просветном Савету Част ми .је поднети реферат о рукопису иод насловом „Геометрија за више разреде средпих школа", коју је по Хочевару и др. израдио г. др. Петар Вукићевић, ироф. и за коју писац тражи да се, кад буде оштамаана, препоручи за уџбеник у нашил средњизх школама. Овај је 3 'дбеник у главноме превод дела Бг. I'. Носеуаг-а: Еећгђисћ Аег (геотеЛгге јиг СЉегдутпамеп, Шеп 1897., али је допуњен према наставном програму за наше средње школе. Тако, између осталога, писац је допунио планиметрију обрасцима за стране тетивног и додирног полигона и ректифивацијом круга конструктивним путем; у стереометрију је увео нов параграф „сферни двоугао и сферни троугао"; на послетку, израдио је и унео у уџбеник сферну тригонометрију, сасвил по угледу на Носеуаг-ову равну тригонометрију. Поред тога прерадио је задатке и примере за тригонометријско рачужање, удесивши их за рачунање са нашим логаритамским таблицама, у којима су логаритми дати са шест децимала, док су у оригиналу ти примери рађени са пет децимала и удешени за таблице, што томе одговарају. Оригпнал је прпзнат уџбеник у аустријским средњим школама, а пзрађен је по детаљним пнструкцијама за такве уџбенике. Са допунама, које је г. Вукпћевић унео, а гледајући на материјал, који се у њему надази, он би био потпун уџбенпк и за наше средње школе, чији је програм за геометрију виме нотнуно обухваћеж и у свима својим деловима једнолико разрађен. Али он је, осим тога, израђен онако, како мислим да га и треба радити за више разреде : прегледно, концизно, без многих детаљисања оних доказа, код којих је ученику довољно датн само скицу, а коју ће он сам, или уз.помоћ наставнпкову, знати допунпти; имајући на уму да у тим разредима не треба жртвовати прецизност очигледности, коју у нижим разредима ваља ставити на прво место. Дефинжције су у овоме уџбенику тачне и модерне, онакве, какве се сад уводе у уџбенике; извођење је и доказивање до краја логично, прецизно, разумљиво и местимице елегантно. Свака теорема или правило има облик најб.шжи ономе, који се непосредно чпта из самога обрасца, чиме је олакшано цамћење псказаних истина и боље схватање њиховог смисла. Где је било прилике, истакнута је корелација између геометријских елемената: тачке и праве, праве и равни. Местимице, где .је било од интереса, уметнуте су кратке историјске нотице о каквој теореми, обрасцу или методи, а познато је, колико то буди ннтересовање код ученика н са каквим се задовољством они на таквим местнма задржавају. На послетку, уз важнија правила, нарочито кад су она рачунске природе, налази се по који згодан пример за примену образаца или правила, на које се односи. Ово су главне особине овога дела, које му, поред — како мислим иравилног језика, дају тип доброга уџбеника и због којих мислим да би се могао препоручити за циљ, за који се тражи. Можда би му се могла замержти мало претерана концизност, која је вероватно произашла из тежње да уџбеник буде што краћи (он ће доиста ж бити краћи од досадашњих наших уџбеника за геометрију, са обзиром на материјал, који је у њему). Са много више разлога могла бж му се замерити приметна оскудижа у вежбањима ж теоремама, остављенжм учежжцима за доказжвање. Ове жоследње требало би