Просветни гласник

688

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИЕ

конструкцији аЛ зупевш види ЈЈгаецег НЈв^ог. 8уи1ах I. стр. 148; МаЈујд 1а1. 'Сгат. § 215. и 2итр1:, 1а1. Сггат. § 367.). Још има: сјш Ј нрилог „зашто" (117, 9). То није прилог, већ заменица, а преводи се са „како", као да је прилог. Овде онде уиоси етимологију појоднплх речи. То је без икакве вредиости и није ни за кога, особито за децу, која уче тек облнке. Етимологије појединпх речп нема ни у Ломонда. Многнм речима није ни до данас одређена етимологија, а хоћемо да их уиоспмо у школску књигу и то за децу, која уче облике. Тако узпма г. Јовановић да је аицив^ив од аидаг или аи§игаге, и ако је вероватније да је та реч од аидеге (170, 15). Још пма: „Нат1иот по свој прилпцп од Наге" (10, 5); Негеи1ев (од ћегсеге затворпти) (64, 12); дикИев (94. и 95, 5); р1е1з8 „народ" од корена р1о е!с (9, 30) е1с. У речнпку види етдаологију речи: 1)18, 8е11а, аи§ив(;и8 е!с. У стварном тумачењу погрешке су: Ргоса инје био чотрнаести краљ у Алба Лонзи, већ дванаести (1, 1) (с! 1 лу . 1, 6 — 9); вахшп Татрејит му је „стрма печнна" (6, 14), н ако јо то „сгрма стеиа"; има „тирнског" место „тиринтског краља" (64, 12); калоидар инје понравио пана Гргур XII, воћ Гргур XIII (12, 12). За курнје велп госи. Јовановнћ ово: „Еурпје су биле нека врст еснафа" е!с. (8, 26). Како то разумс г. Јоваповпћ нека врст еснафа ? По Ливију је Ромул иоделио народ на тридесет курија н куријама наденуо имена отетих Сабињанака [1лу . 12, 6 : 1 (ж(ие, сшп рори1ит 111 сшлав (пЈпШ.а сНу1(1еге1, потта еагит (зс. гар(агит 8а1з1нагит) сигИв ЈтровиИ]. Толико Ливијо. Курнја је свакако била иолитичка установа, коју је законодавац завео, пошто су се трибује удружнле у ст4а8, као тто со то вндн по политичком (курија је бпла за собе једпница, која со састајо и одлучује на куријској скупштнни), адмнинстратшшом (свака курија дајо одЈтђени број логијских во.јника н коњаника за војску) и религијозном (курија имаше свој засобан култ) характеру курија н њнном сталном броју, који бејаше једнак за сваку трнбују (по десет у свакој трибуји) (о том види П. Вилемса Римско јавно право, нревео Ж. Мнлосављевић. Београд 1898. г., стр. 36—38., гдо јс наведена и лнтература о курији). Сифак (бурћах) није био мауретански краљ, као што мнсли госн. Јовановић. већ крал> заиадне Нумндије п то за вромо другог нунског рата, Бејаше прво савезнпк рнмски, а затим картагински. Годинс 203. пре Хрнста буде побеђен и ухваћон код Заме, а крал>евипа његова прииадне Масиниси (93). Зама није била југонсточно од Картагине, већ југозападно (100, 54). Цезар је убијен 15. марта 44. годпне нро Христа, а но 43. годино (161, 2). Коси се једно с другим ово: „Заштитиик бно јо дужан у свакој нригоди да помаже свомо штпћеппку: у суду га заштићавати, за њ сведочити", а мало даље: „Патрон нијо смео клиента суду тужити нити сведочити један за другога (45, 3). Не објашњава нам г. Јовановић, шта је с Бесталкама после трпдесете годпно службс им, а дечја ћо радозпалост и то тражити. То нам не казује, а казује нам, како со мањи (деени) рукав тнбров зове Фјумичнно (2, 7). Идујо нису биле нотнаести даи у јуну, већ у јулу (159, 44); васпбМа су му „жртве иснаттања" н ако су то жртве у оишто (18. 37); „Сапиао" (86, 3) није било се .10, већ вароншца; за триумф вели између осталога да је могао трпумфовати војсковођа, „ако је убијено најмање 5000 нопрнјатеља" (30, 22); истмијске игре нису биле сваке пете годпне, већ сваке треће (106, 11). Придево, које треба нисати великим почетним словима, пише малим. Ево тих прпдева: сцигшаНа (9, 34), особито у рочипку: аећакив, асМасив, 1аОпи8, тасес1о1пси8, авЈаИсиз, аШсив, С1тћг1си8, 1б1ћт1ив, јиуигМпиз (мосто