Просветни гласник

45*

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

687

(53) мсото „срећно ти било јунаштво"; на 53. страни нма 1ае1и8 = 1ае(:а1и« „.шкујући" а треба да је 1ас(,ин = 1ае1ап8 „ликујућн", јер 1ае1:а1ин значи „ликовавгаи"; (1е1ис1е уИ;а иреводи са „остатак живота" (54, 21), а за тим наставља: „Прилог <1еш(1е са речу је као неки нридев и замењује реч ро81ега". То је сасвим иогреишо. Пре свега (1ет(1е иије ии „неки иридев" уз реч уИа нити замењује прпдев роб1ега, већ је темпорални ирилог, који со уиотребљава парочнто код ређања н значп „затпм, потом", као што је п овде, јер стоји иза п] плога Шпс. Речп уИа је атрибут отш, као што се то н из текста видп : ...0111111 <1ошс1е уИа „потом делог живота" (1Л1отоп(1, стр. 40). 1п1етре81а пос(;е преводп са „дубоко у ноћи" п „глуво доба ноћп" (56, 6); Н<1еп1 преводи „моралну помоћ, иротекцију" (61, наи.) месго „иомоћ, заштиту". Има 1,исаб 1)08 (63, 6) мосто Тисао 1)08; има само ћа1>ш(, „оиходио се" (66, 1) место аН<[иет НћегаШег ћаћего „постунатп с ким благо"; ћос (сггого проводи „у страху ради тога" (70), узима дакле фииално значењо место каузалнога; гоћпг преводи ,војнпчка храброст" (73, 2); пигас Шлседе место Шл01110 (73, 7) п Ш»1сепеб место Шлстеб (119, 21); деп. од а !''§ (79, 6) пема. му акдента; геб „заклетва" (99, 2) а међу тим у тексту јо <1пао гез као пеи1гит и одноен се на гибшгапЛит, дакло значи „а ова" (т. ј. заклетва); грчко кгоцу.и пише сшн бр1гНи 1еп1. 1<1 ае1аИб (97, 26) јо асс. аДусИиаНб п долази нод § 176. в. трећег издања латинске синтаксо Туманово нли под § 137, в. четвртог издања, а не под § 192 о. троћег нздања те снптаксе, као што јо у г. Јовановића. Ту је н! ае1аИб = еа аоШо, а не 01118 ас(а(јз (види помепуте параграфе у оба пздања). Сунстантив се ао1а(18 но сме одвајати од 1<1, јер тек зајсдно чипе целпну. Погрогано преводп 8 (1роп<На тегеге „стунити први пут у војску" (112) место „служити у војсци" Огаееаб НМегаз преводи „грчки језик" (116, 38) место „грчка књижевност". Облик гсс(а нпје потпуно објагањен (117, 5). Речп 1'еНсКаб е(. ЉгШиа не чинс јодап нојам, већ се сопбо1а(иг односи на сваки поједини субјекат нлн со можо узети да со слажо са најблнжим субјоктом (120, 33). Преводн агшШа „спирална гривна" и ако је доста „грнвиа, наруквица"; нреводи „тадва" „звучно", „гласно", а потлун је израз та§па \ г осе (18, 41). Г. Јовановнћ пна у рукопису н ово: дш, архични облатив од срт, сц11с1 „како" (125, 20; 131, 14). Ту је <јш (= с^иотое^о) аМа(.. од сри^, а не и аТз1. од ^шз, а стојн уз Негј п розбс (с1 Туром. лат. грам., пето нздање, § 80, 2. П. 1. и Нога!. ба1. Ш>. 1, ]. (^ш 11( Маесепаз, и! е!с.). На 125. странп у 23. папомони имамо и ово: е1а.1ит, од евегге значи: „изнети мртваца из куће", те услед тога значи „спровод". То је сасвим погрегано. Да је г. Јовановић погледао у текст, впдео би да о1а1ит нпје супстантив н да не значи „ снровод", већ да је раг(. регС. рабб. и да значн „сарањен". 0 том види 1ЛшП10н<1 -а (стр. 119, 15. ред озго): 1 )е 1ап(1 уш тог(,е пи11а ћа.1)На ез! циаебИо С1и8<1ие согриб уе1а(о сарНе е1а(ит (уз е1а(ит донунн еб(). Погрегано му јо ииттогит = беб(сг(шб (127, 9) место питтиз = 8еб(ег(,ш8 ; ех 6На нроводп „по мајци" (129, 1) место „од кћери". Имамо иово: „саепит, сое1ит не може се превестн" (137, 1). Загато се не може превостп, кад знамо да соеНпп значн н „ваздух", а саепит „блато". То је значење могао г. Јовановнћ наћн и у Ломоидову речнику, а не говорити, како се то не може превести. Превод г. Јовановића није добар. Израз нпПгетсЈие ве цезбН требало је нрсвестн (значи: издавати се за мајку) (3, 10). У Ломондову изразу „сшп Иб а^ип! ге§ез, и( рго биа д1П8<1ие ра.1гја сНнисеп!" узима г. Јовановпћ да је дшбдие анознција, а међу тим је боље узети да је ^шздио субјекат н да се са дшб^ие слажо предпкат (сПпПсеп!) а<1 бепзит (5, 15). (0