Просветни гласник

686

тггосветни гласник

оштамиати и употребити као корисна дектпра за учеиике Грађанских Школа, пошто преводилад иретходно учнни потребне исиравке ирема напоменама г. реФерента. VI Прочитан је рсФерат г. Јанка Лукића, ванредног ироФесора Велике ЈПко.те, о иреводу дела: ,1Јг1н8 Нотае \чп јНиакгеб", превео Дугаан Јовановнћ, проФесор гимназпје Ераља Александра I, који је молно, да се ово дело може унотребптн у нагаим средњим школама. ГеФерат г. Луклћа гласи: Г,лавмом Просветном Савету Преглодао сам гоеп. Јоваиовића рукопис с наномонама и рочнпком за Ломондово дело „Ујп Шнвкгсв игћш Кошае а КошиГо а<1 АидибГит". У наиоменама са граматичким тумачоњом наводи г. Јовановић параграфе из трсћег издања Туроманово латинско граматике, а тога издања сада нсма, ноћ има чотврто, које јо штампано протходне годиие о Иетрову дно и које је и госп. Јовановић могпо употребити. Поједине су наиомеио врло неиодосно због непотнуиих и рђавих питања у њима. Самим пптањима даје г. Јовановпћ ђаку и одговор. Тако има: „...§егегоп!, је ли правилап овај облик?" (6, 16; с!. и 26, 9). 1 ) Да је облик ^егегепГ правилан, одговориће сваки ученик, који зна облике, али таквим одговором ио добивамо оно, што хоћомо. Друкчији сс одговор према оваквом иитању не може ни очокипати. Хтео јо г. Јовановић да иита: Због чега. је такав то<1иб? Таква су му и питања: „Бп ли још могла п са личнии глаг. обликом и којим?" (6, 13), где се мисли на замону супина реШига различним коиструкдијама; ...„били могло на ир. бити и1 §га1;и1агс1иг?" (18, 43); „Који бп личпи гл. облик овде могао стати?" (23, 17; еГ. и 26, 4); Би лп могло мосто (|Ш ион да буде (1и1и? (113, 7) с!с. На више места рђава је сгилизадија. Тако има: „Ек!, и кии!- са раг1. регЈЕ. раз. често се изостављају" (5, 4). Према том ћо ђак - мислити да се изоставља и раг1. рогГ. разз., и ако со изоставља само 081 пли зипГ. Тако му је и ово: „рогГав = рагв рго 1оГо" (13. нап.) место : рогГаз = (етр1ит, фиг. рагв рго 1о1о. Г. Јовановић објашњава ноједине лакше ствари, а но објашњава на нр. ргаез. Мб1ог. уз (1ит (сГ. ГЛмтошГ, стр. 3.: са геб (1ит ГеиоГ), и.ш да јо 111 = 11181 (46, 6) ОГС. Многе су напомене непоуздане и због тога, што су у њима иојсдиии изрази или непотпунн нли погрешно иреведени. Ево за то примера: Јив ГеНаИб „правила обреда" (20, 6) мосто 1и? ГеГГаЈе фетијалско ираво. За пит волп ово: „Ова свеза наговошта у општо другу упитну рочениду" (22, 11). Шта то значи, знаће само г. Јонановић. Уз то има и ово: еГ, прилог „тако исто" (25, 12). То је погрешно, јер еГ има само конјункдијонално значење „и", као што со из текста види: иГ сГ јрв! еГс. „да и сами еГс. Преводи: ГапШсшт са „где чешља, нреде вуну" (26,6), и ако то значи „рад на вунп", а рпшогоб 1иуепшп преводи „одабран војник" (52, 9) место „најугледнији младићи"; ногрешно је ([иши тах1тат уосе (52, 8) место (|иаш шахјта уосе (сГ. ЕћотопД, стр. 38); тасГо уЈгГ.иГе... евГо нреводи „врло добро! јуначки"

') Први број у загради показујо страну рукоииса, а други наиомену.