Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВПОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

685

А да лп бп ова књига била корпсна пама, Србима? Треба лп нам књига ове врсте ? Оиога утицаја, који је нмала у Француској, у нас не може имати. Не може, јер је писана за Французе. Потка јој може бити заједничка, интернационална, али основа јој је чисто фрапцуска. Србина не може интересовати пут кроз Француску као што интересује Француза. Живот и обичајн францускп но могу имати за нас оне важностп, коју нмају за Французе. Друкчије су прилике у нас, друкчији смо ми. За нашега радника нема свпх оних тешкоћа што често трпи францускп радник, ннтп се опет могу лако створити за њега онако повољне прилике као у Француској или у Енглеској. Мнслио сам да би добро било да се овај роман преради, да се обуче у српско рухо. То бсјах наумио и да предложим Главном Просветном Савоту. Али, размншљајући о том послу, дођох до уверења: да би то био врло тежак рад, да би тај посао тражио вешта иосленика, човека који добро нознаје живот радника наших, који познаје наш друштвени живот. Можда би лакше било израдити из основа нов роман, него овај нрерадити. Па оиет мислим да се ова књига но одбије. Овакве су књиге врло потребне за занатске школе, којих ми, на жалост, и немамо. Може бити да Мннистарство Народне Привреде не би хтело узети на се издавање, пли бар хопорисање, оваквих књига, п то с тога што нема занатских школа. А штета би била да ова књига не дођо до руку младих радника наших и оних који ће то бити, јер држим да би је они читали с великом вољом, да би се из ње поучили. Ако номамо занатских школа, а ми имамо грађанске школе, које ће своје ученике већином и упутити на занате п у трговину, на би добро било да овакву књигу прочитају. Миипстарство Просвете има једаи фопд, о чијом бц со трошку могла штампати ова књига; то јо фонд иросветиог добротвора, нок. Дпмитрија Николића-Бељо. Ја бих предложио Главном Просветном Савету: да со ова књига, у преводу г. Ал. Станојевнћа, прими, т. ј. да јој се призна ваљаност њена. Хоће ли се наштампати и из којог фонда, то бп била ствар г. Минпстра просвете. Колико сам со могао уверити, мени се чини да г. Станојевић тачно иреводи, само је иа доста места, иреводећи од речи до речи, огрешио со о правила српског језика. Махом су то погрешке стилске, које се дају исправити без великога труда. Ја сам таква места нонегдо обележавао црвеном нисаљком. Још две речи о самом иатннсу. Ориђинал носи натиис: 1Н$1огге (V ип реШ котте. Преводилац је то превео са Роман јсднога малишс. И ако је оно доиста ромаи, има разлога не дати књизи име по књижовном јој облику. Па и сама реч малиша ређе се чује, те би могла одвестп погроишом разумовању: да је то крштено име лица (Малиша м. малиша). Ја бих предложио назив: Живот једнога раднига, желећи избећи не само реч малиша иего и назив занатлија. Хонорара за овај реферат не тражим. 20. фебруара 1900. Београд. Члан Гдавног Просветпог Савета, Л. Лазаревић Према овоме рсФерату Савет је одлучпо: да се рукопис „Роман једног малише" у преводу Алсксс М. Станојевића, нроФесора у пенсији, можс 11Р0СВЕТНИ МАСЖИК 45