Просветни гласник

684

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

У. Прочитан је реФерат г. Луке Лазаревића, редовног члана Савета, о „ Историји једног малише" у преводу Адексе М. Станојевића, проФесора у пенсији, који је молио, да се ово де.10 оштампа о трошку кога просветнога Фонда. РеФерат г. Л. Лазаревића гласи: Г,лавном Просветном Савету Прегледао сам нревод г. Ал. Станојевића, професора, нод натпнсом: Роман једнога малише, који је поднео Главнод Просветном Савету у руконису. Нисац је овога романа Францускиња Мапе Еоћег1-На11; Књизи овој, која је намењена омладини, смер је да развије у деце љубав нрема занату, да им занат омилн, да их увери да вредан и вешт радник и на том послу пролази добро. Лепо и занимљпво црта писац живот једнога радника француског, иочевши од онога дана кад дечко оставља родбпну своју, одлази у велики град и прихвата се рада. Износе се разна искушења у која долази невино дете кад је остављено само себи, указује се на разна средства којнма се служе рђави људи да заведу дечка једнога с нравога пута. И дете — као дете — нада често у погрешке, не уме да се сачува од рђава друтптва, нредаје се несавесннм људима. Тек кад га невоља силно притисне, оно се расвешћује и зарнче се да ће пазити, да више неће грешити. Зариче се и чува се те погрешке, а у првој прилици нада у нову погрешку... Наилази и на честите људе који га упућују на добро, обучава се занату. Али, таман га сунце огреје, срећа му со насмепш, а оно се опет навуче густ облак он опет учинн погрешку. Једна таква погрешка одводи га у Енглеску. Ту долази у додир са једним честитим сународником својим, са једном одличном породицом, са људима ноштеним и искреним. Извежбан радник, вредан, учтив, младић овај скреће пажњу на се, отварају се изгледи за лепу будућност његову. За време свога путовања, свога бављења ван Отаџбине, он се уредно дописује са својом родбином, чесго мисли о милима на дому, стрепи да не чују за коју погрешку његову, хита да им саопштп сваки успех свој, потпомаже пх својом зарадом. Али и ако му је у Енглеској сасвим добро, он, Француз по свему а не само по пмену, све то напушта и враћа се у Отаџбину онда кад јој је требала помоћ свију сннова њених, кад су Пруси, после Седана, нродрли у Француску. Рат га је затекао у туђини, он је још малолетан, не би ни морао остављати лепо место своје ни излагати се опасности, али чим је сазнао за пораз францучже војске ни часа не почаси већ се крете у Француску. Као добровољац бори се јуначки, у једној борби буде тешко рањен... Овај честити младић и ваљани радник награђен је по заслузи: жени се добром довојком, ради у једној великој фабрици уз врло лену плату, а 8а тим постаје управником огромне радње са богатом наградом, на прикупи око себе све сроднике своје. Тим се и завршује овај роман. Мени се свиди не само тенденција него и обрада, како у целини тако и у детаљима. С тога и изложих у најкраћим цртама садржину ове књиге. Ја не знам поуздано, али држим да је ова књига лепо цримљена у Француској, да је јак утицај њен на омладину француску, да је од велике користи младим радницима француским. Нисам ништа друго читао што је писала ова жена, а написала је повише књига. Да је она на гласу књижевник, доказ је у том, што је баш ову књигу њену наградила Француска Академија.