Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСЗЕТНОГА САВЕТА

689

ЈидигШпив), ааћтиз, ртпсив, §аШсив, 1п8рап1оп818, ерћезшз, готапив (V. послодњи лист под IX) (о том види § 1. П. 1. Туроманове лат. граматнке). Погрсшно је и нренођење надимака. Тако бирегћив преводи са „Охоли" (6, 13), место да остане и у нас Супорб. Према томе требало бп проводигл и остале надимке, на иример Зсаигиз, Рпвсиз, СаИ§;и1а е!с. Поједине особне именице погрешно преводи на срнски језик. Тако му је А сС 11 ХатИ „Аћија Навија" место Акцпја Навија (21, 1); Анију место Анијену (од Ашо) (26, 7), а на 18. страни у 39. напомени има генитив „Анијене", као да је 1'ет1шпит, а у речнику опет има номинатив Анијен; Корјолаи (38, 1 под XVI) место Кориолан; Дејдамејом место Деидамејом (63, 4); Мездера место Мездјерда (76, 7); Мувпједра место Мурвиједра (79—80, 3); РшпеЈ месго Ругепао! (80, 8); од Плачеиције место од Плаценцпје (80, 11); Тганбппепши (81, 11) п Тгапбћпелиз (у речннку) и преводи „Трансимско" (језеро) место Тгавпиепиб траснменско (језеро); код Филшша (167) место код Фнлипа; Аздрубал место Хаздрубал (91, 1; 96, 20); Беоције мосто Веотије (ВоеоИа) (106, 5); Сардес (108, 3), Каје Грахо (129), 1Чо1оте1 Птоломоја место Р1о1етае1 Птолемеја (162, 12, а тако и у рочиику). Бруто (167), СипаШ преводц „Еурјацијл" 1 место Куријатији (внди и речннк), Сифакс место СиФак (види у речнику), Бохо место Бох (Воссћнз), Бруто; ипше ВгипДиАЈит место ВгипсНзшт (видн у речнпку); Катуло, Санс1ох но нроводн; пише Сћг18о §опи8 Крисогон место Сћгузодопик Хрнсогон (вндп у речнику); Кнео (Сиаеив), Децимо (ОесЈлшб), Друзо (у. Бгизиб), Гаи8(.а ц ГаизШз преводи „Срећка" и „Срећко" а треба да остане „Фауста" и „Фауст"; има Габи мосто Габнји (ваћи), Гадес (СгаДез), Гало (2. С4а1из) место Гал; Сегтап1 преводи „Немци" место „Германн" и ако је то са свим различно; Грахо (Отаесћиз), Насћ-итепипп место На.(1гите1ит, Ре81пи8 (§011. РезЈиипИз) преводи „Песино" мосто „Песннунт". Још има: Родаи (КћоЛапив), Мацедонац (V. Масес1о). Макснмо (V. Махшшв), Тацпје место Татнје (у. ТаИив), Тићипо (Т1сћш8), Локриди (у. Роси) еСс. Са речииком је још горе. У речнику имамо: 1) погрешко уоблицнма: асснћо није уогћит трећо конјугацнје, већ ирве; ћ1ћего нема супина, а г. Јовановић га уноси у рсчннк. Истина он јо ту погрешку унео из Ломондова речиика. Глагол сопНиего нема суппна, а н кад бн га пмао, пе би био сунин сопНис1иш, већ соиНихшн, као што га има н 8шр1ох му Ниеге. Без суинна је н сои1и§ш н сонб181.о, а г. Јоваиовић уносн у рочник и супине; суппн од (1еДес1еге иије с1сС1 (»0(11111. већ с1еНехит; перфекат од (Пзрегдеге ннје (Нврегхј, већ (И8рег81; еуећог ннјо депоненс, с тога троба да је актнван облшс; гесићо нема сулпна, а перфекат гесићал'1 је обичннји од перфекта гесићиј; уз рго\'1с1ео стојп 3. место 2.; ехсеПего нема нерфекта, а г. Јовановић га уиоси у речннк; у Нес1еге је сунин Нехит, а не Десћш, а у Ииоге је оиет сушш Инхшп а не НисХшн; 1исге8сеге иема сунина, а Ломонд (и с њим г. Јовановић) нма тсге(ит, алн то је погрешка; 1асео нема сушша (погрешка и Ломондова), али има раг1. Ги(„ ас(. гасИигив; суини од ћ1Нес1еге ннје ЈиДес1ит, већ шНехит; 1и§еге н Сош1еге нису глаголи треће конјугације, већ друго, а. те.(ио иијо прве, већ треће колјугације; ието нема у генитнву пе11П1П8, всћ као замсну пчПшз, а тако се замењујо и аблатив са ииПо, нма само (1а(. 1101111111 н асс. 1101111110111 ; зап§ш8 има у §еиК. запциЈиЈз, а не зап^шз; супин од рагсоге пнје рагсПши, воћ само рагзит; на другој странн последњег листа под XXIII пма сшп шзј^шз ћеИсиз место сиш т81§1пћи8 ћоШс1з; уз уештнћ) и игцео није означено, које су конјугације ти глаголи. 2) иогрешан род: рогИсив ннје тавсиНпит, већ (енннптт, а ри§10 није (от., већ тазс.. 1'гопб ннје