Просветни гласник

764

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

и манастирима по целој Старој Србији и Маћедонији, како би се Српство па и православље мог .10 одржагп до онога суђенога часа, који је она замишљада да је врдо бллзу. * 0 прпзренској Богосдовији (сада Богосдовско-Учитељској Школи), и ако она постоји још од 1871. године, мало је што изношено на јавност о животу и раду њену. Тек од 1890./91. шк. годиие почели су се и годпшњп пзвештаји њени штампати. При свршетку 1896. године, када се навршило 25 година од постанка Богословпје, проФесорски савет је решио, да изда „Сиоменицу" о живолу и раду Богословије и тај посао поверио г. Милану Гајићу, тадањем њеном наставнику. И у самом предговору „ Сиоменице " приређивач се жали, што је при своме раду бпо „ограничен многим околностима, које су на судбину овога завода утидале" н ,на врло скучену архиву писмених докумената". Овим врстама бпће задатак да изнесу подробније све што је у „Споменици" пропуштено, или погрешно изведено. I Постанак Богосмовнје Када Бугари, добитком егзархије, беху највише у стању да свој пропагандски рад развију, тада, на срећу српскога народа, у Турској бејаше највише развијао свој рад на просвети своје браће велики добротвор његов, пок. Сима А. Игуманов. Наших основних школа беше онда скоро у свима варошима и варошицама у Старој Србији и Маћедонији. Али се увиђаше прека потреба у једном средњем заводу, који би народу спремао светтенике и учитеље. Нокојнн Игуманов, који својпм даровима помагаше све школе, цркве п манастире у Старој Србији и једном делу Маћедоније, готов бејаше да и речену народну потребу подмпри: да отвори и једну средњу шкоду. Али, сам будући нешколован, он позове своје пријатеље у Београду. у помоћ, да га својим саветима потпомогну, да му даду своје мишљење: у коме би месту најзгодније било да се та школа отворп, Јп да му за исту израде наставни нлан. На његову молбу одазваше се г. г. Н. Дучић, Панта Срећковић, М. С. Милојевић, Владимир Вујнћ и Јанићије Поповић. од којих се и одбор састави. Пок. Милојевић, широких погледа на наше ствари бејаше предложио, да се Богословија установи у једноме од наших великих манастира: у пећском патријаршком манастиру илп у задужбини св. Краља Владимира, у бигорском манастиру Св. Јована, у Дебру (Дибри).