Просветни гласник

КОВЧЕЖИЂ

765

У колико је предлог пок. Милојевића био уместан, у толико је био и неостварљив; или, ако би се и остварио, оп би у своме зачетку пропао. Јер, да н не спомињем то што се ни један спремнији човек не би усудио да за наставника тамо оде, него још и саме месне придике не бн допустиле ни да се отвори Богословија. У Пећи, као и у Дебру, колико је јачих Арнаута, толико је и власти. II баш те године пок. X. Кирил, бив. дечански архимандрит, бејаше купио плац у Пећи и почео из темеља о свом трошку зидати зграду за основну школу, па, кад то видеше месни и окодни Арнаути, они листом скочише, те зидаре растераше, а што бејашо сазидано, срушише и — ни једнога за то глава не заболе! II то Арнаути учинише у времену, када вилајетска столица бејаше у Призрену, а од Призрена до Пећи растојањс је 10—12 сати. А шта би било у Дебру, где би наша браћа Бугари могли у свако време натентати Арнауте (ако они сами не би на ту мисао дошли), да све растерају или ноубијају ?!... Остали чланови одбора, имајући све то у виду, а с друге стране и то, 1нто онда Призрен бејаше столица вилајета и што ондо постоји руски консулат, који би вазда могао узети Богословију под заштиту, као установу рускога поданика, пок. Игуманова, већином гласова донеше одлуку: да саветују иок. Игуманову, да Богословију отвори у Лризрену. На реду је било да се за то добијо и нристанак ондашњег рашкопризренског митронолита Мелентија, као највише духовне власти оиде, н његова заштита пред грађанским властима. Та мисија беше новерена Милану ПовичиЛу, доцнијем наставнику Богословије. Раније иак и сам је Игуманов с Мслентијем о томе преговарао. Ј&лико лично познанство Новичића 1 ) с Медентијем и његова умешност, толико и ауторитет пок. Игуманова, подејствова, те Мелентије да свој пристанак за отварање Богословије и обећа своју заштиту. И заиста, нред отварањем Богословпје Мелентије разасла расиис подручном му свештенству у епархији, којим упућиваше своје стадо, да своју децу у Богословију шаље. Свештенству пак бејаше нагласио, да им неКе синове за свештснике рукоиолагати, који не буду Вогословију сиршц ји. Али, на жалост, као што ће се на своме месту вндети, он нијс своје речи одржао, колико је могао и колико је требало. II Пројекат устројства Богословије Докле је Новичпћ с митроиолитом Мелентијем у Призрену о отварању Богословије иреговарао, одбор је пројекат спремио. По њему: „Цсљ је Богословије да снрема младиће православне вере а српске народности у отоманској царевинн за народне сваштенике и учитеље".

1 ) Новичић је раније, од 1864.-69. год., био учитељ осиовне шкоде у Пргорену. просветни гласник 50