Просветни гласник

354

ПРОСВЕТНП ГДАСНИК

је класпчна естетика прнступачнија него модерна, као и противно, алл постоји Факт, да ввћ вековима ученици не уживају у класичним депотама. Нико не каже да ушивају: то би значидо говорити против очевндности — Тнм горе ио вих што не уживају. — Тако је, али шта да се ради? С тога, ново - хуманисти напустиди су стари аргуменат и веле: „учење грчког и латинског добро је само по себи, то је најбоља гимна стика мозга". -Неодењена добит од учења мртвих језика, рекао је Вгеа1, састоји се у томе што оно преседи дух у друге нределе и наморава га да мисли и да се изражава на нов начин". Вежбања лингвистична доиста су изредна, јер она наморавају да се сравњује. Али зашто не би било исто тако корисно сравнити Француски са руским или немачким, као што је то са грчким и латинским? Одговара се, да мртви језици даље стоје од живих него живи ме1>у собом: мртви су језици конкретни, а живи апстрактни; и по томе већа је добит кад се за сравњење са матерњим узме грчки или латински. Други долазе до ис.тог закључка говорећи са свим противно: „Модерни језици нису погоднп као мртви, јер пе представљају, у погледу на образовање духа, срећну мешавину сличности и одступања; одсгупања су сувише велика, а сличности врло ретке". Руси, чији је језик синтетичан исто тако као грчки и латински жале се, „да је теже поставити аналогије у изразима између руског и класичних језика, него између руског и модерних". Публика не зна на коју ће страну. Ствар је неоспорна да је учење страног језика корисно као духовна гимнастика. Сада, шта је боље изабрати, модерни или класични језик? 0 томе да се препирати, али изгледа да разлика није велика. г Кад бисмо ми учили само свој матерњи језик, бнло би нам скоро немогућно да знамо шта он изражава, не будући никад приморани да га изближе размотримо" веле ннструкције Француског министарства иросвете. -Шта дакле, примећује А. Ђириу, који цитира горњи пасаж, стари Грци у страним језицима гледали су само узвике животиња; ни један јелин није се никада вежбао у персиским и скитским преводима, и њихови писци јесу ли били начисто шта значи њихов језик, пошто га нису никад погледали избдиже?" Код Француза наводи се потреба учења латинеког ради дубљег знања Француског. Добри латинисти, писали су врло рђаво француски. Ва Иоске{'оисо1с1 и ОоИјггсГ КеПег знали су само свој матерњи језик. Већина хуманиста у Француској, с1аштИ у Италији и асЈга/агз у Енглеској, и зцатан део немачких Филолога Свели су систем одбране на претходна излагања. Али мањина улогорила се на другој позицији. Око краја ХУШ-ог века велики духови у Немачкој: Т УтЋе1тапп, Нег&ег, Вевзтд, ТТ. НитЂоШ и т. д. сасвим су одбацили идеју да је духовна гимнастика и сгилистична дресура сва добра страна клаеичних студија. По њима, дете треба да учи грчки и латински с тога што су но нека