Просветни гласник

356.

прос^егни г.таснпк

знању живота, одузима много времена п постаје сметња и има смисда. само за оне који ноетају спедијалнн „ фидолози ". Немачка теорија дакде додази до парадокса! Да бн се спасао стари „хуманизам" она доводи на то да се укине учење кдасичних језика које је од увек бидо његов основ. Вера браниода хуманизма није бида покодебана противничким наводима. Таква је природа сваке дубоке вере. Ади су они ипак моради да задобију за ее оне немарне масе, које не могу да }'вере ни најочигдеднији докази, наравно у очима верних. То објашњава што су новохуманисти тражили да вежу своју ствар за много општије интересе, .који апедују на јаче страсти. Тако учење кдасично беше везано, у најбољим гдавама, за редигиозне интересе. Некад и за подитичке. Да би ставио брану реводуционарним идејама, грОФ Толстој уведе кдасичну наставу у Русији (1872); дистови који нападоше ову новину, биди су укинути. — Као једно преимућство кдасичиог система наведа је Француска комисија да он даје неутрално образовање. ,Стари писци нису учествовади у нашим препиркама: и то је једна права корист од наставе у кдасичним језицима." Овај је повод сдаб, јер поводом римске и грчке историје шта се не би дадо рећи? — Иоучно је носде овога чути диберадне хуманисте, који узвикују: „Кдасично учење потребно је подитичком образовању". „Средња настава има за гдавни смер да спреми за јавни живот". Најзад Роитее веди: „ Класичне сгудије имале су увек част да буду у немилости код тирана.... У кдасичним студијама живи известан дух сдободе и грађанског достојанства, који није нигде и који је свуда и који остаје у души као датентна сида". Пошто су религија и подитика биле заинтересоване за одржање кдасичних студија, иатриотизам заузео се такође. — Свуда се хвади „неутралност" мртвих језика. Живим језицима и литературом може да се зарази народни језик и литература. Укратко, новохуманизам послужио се за одбрану аргументима и доказима сваке врсте. При свем том он је губио и губи земљиште: ток овог повлачења, постепеног, лаганог и правидиог биће ниже издожен; али сваки зна да је он био амнутиран, крпљен и лепљен, и да поред њега има данас и других обдика средње наставе. Половина деце која добијају средњу наставу још му је верна. То је мадо у ногледу на прошдост; апсолутно узев то је много. Зашто се очеви оддучују за класично образовање своје деце? У опште, отац и не мисли на кдасичне депоте, на дух кдасичности, на специјалне добре стране датинскога, и т. д. Да ди више мисди на религиозне, подитичке и патриотске обзире Р Може бити. На сваки начин ево његовог гдавног раздога: класична настава јесте за сад најотменији, највише поштовани систем наставе. Као што предрасуде друштвене повлаче непрелазну границу између основне и средње наставе, тако исто држи се да је класична иастава узвишенија од оста-