Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

357

лих, модерне иди реадне. Вели се да је она тежа; изгледа да о томе не треба ни сумњати пошто се матурантима из реалке не донушта право које имају „класичари" : улазак у медицинскии правнички Факултет. Али се нарочито зна да је реална настава у моди код мале п сиротне бтржоазије, а класична код средњих и виших сталежа. Класично'образован,е јесте спољњи знак неке светске аристокрације. С тога демократе га мрзе а из истог разлога „парвни" и богаташи држе га без обзира на резултате које оно даје. Овај спољњи знак — који је јевтин — ласка и годи: кад је неко свршио класичне студије, добро или рђаво, тада му је иријатно слушати о ,високим друштвеним грацијама од класичног васпитања", јер то утврђу.је добро мишљење које неко има о себи; а уз то је добро да му не може свако нравити конкуренцију на пољу медицине и права. Ова преимућства постоје, па ма какви да су резултати класичног васпитања. И доиста цени се спољњи знак, а сама ствар грчки, латински, класична ирошлост или цела педагогија хуманиста слабо се узима у рачун. Знати није потребно колико да се каже да је неко учио оно што отмени људи учо већ од дугог времена, Укратко снобизам је најјачи бедем традиционалних студија, Па ипак, у основи система Ренесанса предмет слепе вере и Фарисејског поштовања буржоазије — остаје једна неокаљана, савршено племенита и оиравдана идеја. Та се идеја састоји у томс да средња настава има да образује „честитог човека", човека васпитаног „џентлмена" (Јетег Мепзск). Класичан колеж не спрема за ову или ону струку; он не даје знања практична и одмах „корисна". Он тражи пдеал. — Пошто су сви иолемисги напали хуманизам у нме ,материјалног благостања" и ,утилитаризма". овде је место да се каже јавно и енергично, да му је то слава. Свуда се дигла вика против класичног васпитања, јер оно не служж на корист. Са својим грчким и латинским, матурант је сасвим неспособан за практичан живот. Учинимо крај једној таквој педагогији која само Фабрикује аматере, чиновнике и књижевнике. Земљи треба вредних радника који раде на њеној економској величини. Ставимо дакле на почасно место дисциплине .кориснс" — научна Факта и живе језике. — То је теза која се свуда нроповеда и то не само од стране економиста и трговаца, већ и од стране аматера, чиновника и књижевника, који су неутешни, што нису економи или трговци. Ова теза ночива цела на заблуди да средња, школа треба да да „ствари" ко.је ће детету бити потребне у животу. Али то средња школа не треба да да, јер не може да да. Нема нн једне земље у свету, где се у средњим школама научи страни језик да се њиме служи у говору и писању, колико се научи за шест месеци у страној земљи. Да ли је младић снособан за трговину ако у прсте зна школску географију? „Једна црта, вели ТехГе, јапо мн