Просветни гласник

б е л "е ш к е 915

.. Чували бисмо га и штедели". Тежњаза економијо51 очитује се већ код малог Америчанииа и она је нешто већа код дечака, него ли код девојчида. Радо се замишља како Америчанин услед свог религиозног духа одбацЈје на личност наставе. Ако има нечег чудног даје се лако објаснити. Код народа где има јединства вере то долази само од себе да се васпитање стапа са ^ером. Али свуда где су нротестантизам и слобода мисли схвориле разлике у исиовести, не може бити питања да ли ће се у јавним школама одржати једиолика Форма наставе у погледу веронауке. Одвајање цркава и школе је н^избежна последица у једној демократској држави где нема државне религије. У последњем моменту опажа се и у јавном мњењу и литератури педагошкој тежња да се школе учине мирским — световним. На последњем конгресу дискутовало се да ли деца нису сувише оптерећена програмом или треба додати још часова. Мишљење, које влада, изгледа, усваја прву идеју, док међутим консултирани учитељи дају одговоре у противном смислу; некн чак траже да се нрограм ирошири. Поуке о домаћинству нису нимало занемарене у америчким школама и ђаци их примају са задовољством. Ево једног лепог доказа! „Посматрала сам једног дана, вели једна америчка учитељица какве су изгледале неколико младих девојака које су се сиремале да пеку хлеб... Чини мн се нисам никад видела у очима људским такав један поглед триумфа. Много наших дечака и девојчица сањају како ће бити хероични, ако доспеју да спевају кад год неку песму, да израде један табло, да свирају на виолиии. Али претпостављајући да ће се њихови детињасти снови остварити неће дочекатн један степен среће, који би се сравнио са овом, у којој младе девојке уживају кад су успеле да направе изврстан хлеб, да начине леп шешир, да сашију са укусом нову хаљину. И оне су поете и артисти на свој начин". Ваља напоменути, ако се у Америци даје вредност ручном раду и ако се он препоручује ђацима, не долази само отуд, што се осећа потреба да се образују раденици и домаћице, то је, вели се „с тога што јо потребно ствО' рити од њих људе и жене, који се могу ослонити сами на себе". Америчани се све више н више занимају развијањем патриотизма, само не на дидактичан начин већ причањем. Патриотизам је осећање нарочито развијено код детета и потребно је да га школа очува н појачава. Ради тог^ препоручују се иатриотске химне, читање историских књига, где се причају важни догађаји, који су допринели заснивању народне моћи, племенита дела, хероична смрт славних људи. Само иоред свега што је настава патриотизма од таке важноси и што су евечаности многобројне, свечани даии нису самим тим и дани распуста. Нарочито у Чикагу дошло се до уверења, да нема смисла иуштати децу да лутају по улицама и да употребљавају — ону слободу, која им не доноси користи и за коју им није објашњено значење и мотиви. Но нпсу само патриотске свечаности, које постоје, има их којпма се и природа прославља. У овоме лежи један пример натуралистичког инстинкта, који даје подстрека Америчанину да код детета развије љубав према физичком свету. Тражи се начин да се још за рана навикне на све жпвописности у околини његовог завичаја, да познаје све потоке, све изворе да он, тако рећи, претрпи „невидљивн утицај" природе, да отвори очи пред овим појавама, које ће бити врело уживања у његовом животу. Надзорници школа веома су савесни у вршењу своје дужности. Они улазе ј детаље о методама, осуђују овај или онај начин и препоручују други.