Просветни гласник

916 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Какав је њихов рад изнећемо један цирвулар Максвела, надзорника школа у Њу-Јорку, лод чијом је управом било 1.193.848 ђака 1899 г.: „Време је уцропашћено, ако се ђади натерују, да пишу што је могуће већом брзином док наставник говори; исти је случај ако јевреме употребљено на преписивање бележака ван часа ухваћених за време предавања... Врло је рђав начин хватања бележака, записујући сваку реч учитељеву, јер то претпоставља, да нема никаквог активног удела, никакве смишљености од стране ђака. Има нзврсних наставника, који забрањују свако бележење својим слушаоцима: То је без сумње сувишно, али неоспорно даје доказа о тежњи ка бољем правцу у смислу праве методе. Добре прнбелешке треба да имају као карактеристику пзвестан посао одабирања, збијања материјала, па чак и оригиналности". Борба против алкохолизма води се највећом жестином. Само она наилази понегде на неочекиване протпвнике, на п међу самим проФесорима и медицннарима. ПроФесор Апватер трудио седадокаже како је алкохол храна. Но његово је мишљење нроизвело необична протестовања и он је остао усамљен. Има свега две државе где није уведено као обавезна настава предавање о умерености. Дуван тако псто има своје веома јаке противнпке. Телесне казне, не може се рећн да заузимају почасно место, али су још у пракси по шкодама Сједињених Држава. И нзгледа да ова традиција старе дисциплпне не подиже протесте у јавном мњењу. Што је најчудније ни они, који примењују ове казне, не помишљају никако да их укину у будућности. „Оне су апсолутно потребне у интересу деце, вели један учитељ има случајева где ништа не вреди колико један добар ударац, да би учини.ш ђака послушнил. Значило би упропастити душу пзвесних ђака, ако се не би прибегло телесној казнп". Овакпх п сличних мншљења од стране учитеља има много. Има свега једна држава, где закон забрањује телесну казну — у НевЖерсеј-у. У другиж опет специјално је опредељено које законске казне чекају Јчитеља ако би прешао границе. Њихова умерена употреба гохово је свугде допуштена, по неки пут и законом. У једној вароши казна се не може извршпти без писменог пристанка родитеља, Но прп свем том убдажавање се све впше и впше јавља п може се надатп да ће либерална дисциплина, којој је основица морално убеђпвање, напослетку победити. Америчке школе као год н цела земља иролази несумњиво кроз једну еру напретка. Без сумње има н неколнко тамних тачака, али у укупности све иде како треба. Државе су увек дарежљиве према школама, и приватни такође не изостају у потпомагању. Андре Сарнежи, на пример за десет годпна дао је девет милиона долара да би се повећале популарне библиотеке, у последње време дао је 25 милиона дннара школским библиотекама у Њу-Јорку. Напредак у настави Сједињених држава може се свести у четпрп тачке: 1) слобода у студпјама. Ово се нарочнто односп на средњу л вишу наставу: ђак може, благодарећн установн предмета који се учепо вољи, изабрати између свију могућнх сижеа оне, који најбоље одговарају његовој способности и укусу; 2) како је дисциплина постала либерална, а то је истина за све • школе, то школске сале немају впше онај невеселн нзглед нрошлнх времена, то су Фалилијарни скупови, пријатни, љубазни и пунн учтпвости; — 3) увођењем двеју битних ствари ручног рада н изучавања природе : дете више није јадно логично биће које се хранп апстракцијама и речима, то је живо створење, које ради својим рукама као год и својим духом и 4) на послетку, резултат нових