Просветни гласник

872

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

УЗРОЦИ ДУШЕБНЖХ МАНА ДЕЧЈНХ (Ј. Капрас)

Живот у опште својим облицима физичким и психичким, у стаау здравом и бодесном, јесте" скуи појава, од којих је свака последица узајамног дејства индивидуадног организма и спољних му погодаба. У колико се организам поједпнца прилагођава тим погодбеним околностима на тај начин, да отуда проистиче одржање и напредак индивидуе, ми велнмо да су животне ирилике добре и да је појединац здрав ; ако ли се показало удаљавање од те хармоније, онда је настада бодест. И душевна бодест и недостатак имају довољно узрока и то, иди у организму појединца, идп у спољним придикама и околностима, које су од јаког утицаја. Код свију болесника, веди Кнајп (лечење водом), који су ме походили у току тридесет година, нашао сам увек узрок бодести: иди насдеђену душевну бодест, дакде зачету још у детињству или телесни недостатак, недуг или и начин живота. За осуду су сви они, који још и данас виде у душевној бодести неки. натприродни утицај. Мишљење о самосталном обољевању душе, о обољевању без тедесне везе, кога се придржавају на пример Геиге^ и НегпгоТ, сасвим отпада, јер нема научне вредности. У разређивању узрока душевних аномадија нема једнодушности, ма да се у опште признаје, да су понеке од тих неправидности зачетком својим основане у природи појединаца, докде се опет друге појављују околностима случајним. Још је Кант (Антропологија 1799) учио, да се једновремено са животним зачетком развија и зачетак пометености иди да је пометеност насдедни и сдучајни узрок, који изазива болест или је пак сама бодест изазвана на пр. љубављу, охолошћу, студијом. Укратко, можемо рећи с Гросманом (К1пс1ег1'ећ1ег III 132.): наследност и околина јесу чиниоци, који опредељују наш живот, при чему су, разуме се, окодности, вера, подражавање и т. сд. само случајни узроци поред главног узрока, наследне наклоности (Шогеаи). Због тога и ми да најпре разгдедамо узроке, који леже у природи појединца (ендогене), а потом да видимо узроке спољне или случајне (ексогене), убрајајући у прве поред наследности још и век, род и телесне болести, у друге пак поднебље, угледање, васпитање. А. Унутрашњи узроци Од унутрашњих узрока на прво место стављамо наследност, која је, како вели Еомиарс, најчешћп и ако најтамнији узрок лудиду и душевним немоћима код деце, јер су још у староме закону учиди мудраци,