Просветни гласник

НАУКА а НАСТАВА

873

да насдедно владају гдупади махнитошћу (Биб .1. 14, 18). Да се дугаевне немоћи као накдоности иди дисиозиције насдеђују, нико и не с умња, а разноликост у мишљењу иојављује се само ири одређнвању процента у примерима наслеђеие аномадије. Нема душевне бодести и недуга, који не би билн насдедни. Ту додази халуцинација, мономанија свију врста и лудидо. 8. СагЛапиз имао је привиђења, а исто тако и син му. Слично томе Катарина Медичи и син јој Карло девети и т. сл. Мајка иди отац гатари, ћерка им, синови то исто. II сета иди дипеманија, како веди Есквирол , у већини сдучајева наслеђује се с меданхоличним темпераментом. Од 152 лудака биДо је 75 насдедно болесних (Шђо1, ЕгђПсћкеИ). Моге1 примећује, да деца умноболних родитеља још у најранијој младости показиваху неке неправидности у радњи живаца, који с времена на време озбиљно пободеваху. Покашто опет код деце таких дегенерисаних предака с почетка се не опажа ншпта необично, ади временом зачетак болести у ириликама више иди мање подесним почне кдијати, те се појављује у различним облицима. И на томе Факту ваља се уставити, а не тражити узрок томе иначе обичном појаву у покваренвј крви. X. Мартин проучавао је 83 иородице, ко.је нису биле без чланова невропатичних, адкоходног основа, па наводи штетне последице, које има адкоходизам родитеља на децу : више од четвртине патило је од Фраса, веома много рано је помрдо, а од остатка више од трећине патидо је од падавице. II није ни чудо, када само узмемо у обзир, како убитачно утиче алкоход на крв и живце. Испрва истина пријатно раздражује, убрзава ток представа и чини душевну диспозицију сличну оној, која претходи манији; затим долази побркано, заиосно епајање представа, мисди и речи у вези са страсном раздражљивошћу, депресије и меланходичне омаме, које се завршују стањем потпуне отупедости и укочености. Када се у животу појединаца годинама понавља тај ред абнормитета, онда наста.је тако звани хронични алкохолизам, у коме су хадуцинације и дедирантне представе здружене са осдабелошћу духа и разума и које као стална особина остављају трагове и на потомству. Гал прича о иородици у којој су дед и отац рано умрди од пића, а петогодишњи унук био је већ пијанац. ШЂо1 наводи за пример сдичну наследственост човека висока подожаја, који је свој порок пијанства истина скривао од света, ама зле последице на деци су му се показале, јер му четворо рано помреше, а пето, син, необично маде главе (микрокеФада), неснособан за науку и у 19 години дат је у дудницу. Од седморо деце човека, који је умро услед хроничног алкохолизма, прво двоје умреше од Фраса, треће и четврто излудише, нето врло узбудљиво и уклањаше се од људи, шесто онет, ћерка, била је невропатичне конституције с хистеричним знацима и тренутном збуњеношћу, седми син био је интелигентан занатлија, но веома нервозан и брижан за своје здравље. (I,. Висћпег, Масћг (I. Уегегћип§). У опште, по Впегг-у с1е Во18топ1-у, деца пијаница бивају сла-