Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА 877

између 8—15. год. Та се болест појављујс у разним видовима и ступљевима, као мркда свест, реИ1 та1 и §гап(1 та1 и прати је тренутан губитак свести, спојен најчешће с грчевима, ма да нису ретки примери падавице и без грчева. Наступ покашто буде нагао, покашто опет после неких знакова, као што су: зујање у ушима, чулке обмане, топда ил.и хладна струја кроз тело, која полази од пета ка глави, севање у удовима или иза ноктију, нагла телесна или душевна клонулост, особито нерасположење или махом пеобична усплахиреност. Сам наступ сналази овако : ако је болесник на ногама кад га снађе наступ, он одмах падне, грчеви га обузимају по целом телу, очима преврће, иди их држи укочене, песница затегнута, зноји се, стење, брзо дише, има неправилно било, а на устима пену; ништа не зна о себи и у толикој мери туп, да не осећа ни штипање. ни паљење, а зеница му се не сужава на светлости. После неког времена, које ретко када траје дуже од четврт часа, настаје олакшање и бедник с дубоким уздахом буди се као из немирног сна. Осећа се мадаксао и изнурен, не знајући ништа о ономе, шта је пре тога било. Отилија С. тринаестогодишње девојче имађаше по Кнајпу епилептичне наступе нарочито ноћу. Девојка би се, обично, сва укрутила, пуштала би из грла неразумљиве зв]ке и губила свест. Посде 3—5 минута нестајало је свију тих нојава. Понекад прошло би по некодико дана да се наступ понови, а понекад опет понављао би се по неколико пута за ноћ. Од тога доба девојка је изгубила свако расположење, постала је невесела и замишљена ; .јела би по мало, ноге и руке биде би јој као дед студене. Сдичних иримера из дечјег живота нма веома много, нарочито у времену од 2—10 год. Узрок тој болести лежи поглавито, мимо насдедну диспозицију, у деФормацијама и повредама мозга, паду на трбух, годицању, осдабедом варењу, претераности подног живота и јаком душевном потресу (страху, гневу). Уап Вкге(еп прича о десетогодишњем снажном и здравом девојчету, које је због годицања, које није могдо избећи, добидо падавицу, која је девојче снадазида после сваке срџбе шпт страха. Познавао сам девојчицу, пише Ј. РесггЈса, која је све до осме године бида потпуно здрава. Једном неко дериште баци јој на гола рамена длакаву гусеницу. Девојче добије грчеве а затим и падавицу, која се у току пет година јако развијада, оцу скоро све имање однеда и најзад је смрћу свршида, када беше детету тринаест година. Осмогодишње девојче кроз полуотворена врата посматраше касапина, који је кдао теле. Непромишљени човек у шалп притрчи детету с ножем и учини покрет као да би га хтео заклати. Поплашено дете однесе као успомену на тај тренутак трајну падавицу. Сдичан сдучај падавице, добивене од страха, наводи Мегег (Кпн1ег{'ећ1ег, III 179). Осмогодишњој девојчицн, потпуно здравој, скочи изненада пас на леђа. Усдед тога дете добије падавичне грчеве, од десете године поче губити разум, од четрнаесте поче за непросветни гдасник, II кн>. 7. св., 1901. 59