Просветни гласник

878

ПРОСВЕТНП ГЛАСНПК

колшга часова губити свест о својем дслању и постулцима и најпосде ие могаше позиати ни своје родитеље, ни сестре. Од телесних аовреда и болести , од којих ни једна није без утицаја на душевну радњу, поменућемо само неке. У првоме реду дужни смо именовати иовреде мозга, тога најзначајнијег органа душевног живота. Те повреде долазе и.ш с неправидности лобање, иди од водености можданог градива, ил и од запаљења мождане покожице. Најчешћи узрок тешких можданих повреда види Могеаи у ударцима с поља. 1)е1аслаипе лечио је шестогодишње девојче, које је з г сл.ед пада добило запаљење мождане покожице. Девојче се услед тога јако променило. Постало је тужно, нестрпљиво и хистерично. Нарочито је честа падавица после потреса мозга с поља, на који се начин лако добива и јака ограниченост и шашавост. ВгедеН (Кји(1 ег±'. I 181.) имао је у школи глупа дечка, чија је памет нарочито за бројеве била врло слаба услед пада с коња и развијене отуда болести. II као те повреде, исто тако и срасли поједини делови лобање имају утицаја на душевни живот. МикрокеФале и тип птичје лобање бивају здружени с манама разума. Слабоумна деца истина имају покашто велику главу, али зидове лобање веома дебеле, а шав се скоро и не познаје; покашто опет лобања бива у врху несразмерна. Слабоумнима кретенског типа услед неповољних околности лобања расте неправилно, тако да својом инФормацијом уди природном развитку мозга и његовој радњи (ШаиАз1еу , 228). Како дејствује сиољни притисак на мозак и његову радњу, нарочито у дечјем животу, посматрао је ВопЏиз на шестонедељном детету, које је имало падавичне наступе услед тога што су му марамом јако увезали главу, и чим би тај узрок био уклоњен одмах би и те болести нестајало. Нознато је, да воденост мозга изазива ослабелост чула, апатију, заборављивост, сталну дремљивост, вртоглавицу, главобољу, грчеве и дел^ријум, као и то, да неправилно снабдевање мозга крвљу изазива разне душевне аномалије. Душевним нанрезањем, топлотом сунчевих зракова и бављењем у месту одвећ загрејаном изазива се навала крви у мозак, те се сувишиим нагомилавањем њезиним (ћирегасгше) ствара збрка у мишљењу, а затим и нерасиоложење, раздражљивост, ослабљење слуха и вида, делиријум и др. Осмогодишњи дечко, који у латинском језику показиваше добар успех, изгуби свест услед тондоте сунчевих зракова, која му се враћаше у хладовини, а опет нестајаше је сасвим на топдоти (Могеаи , 81). Дејство мождане мадокрвности (апаепие), као гдавобоља, вртоглавица, сувишна осетљивост и др. било је познато још Хииократу, а сада се зна, да нагле унутрашње добањине промене могу изазвати ведике неправилности, па чак и утрнулост центара исихичних и моторичних (КијЈпег, 179). ЗапАгаз тврди, да наклоност душевним немоћима лежи поглавито у малокрвности и бледоћи (сШогова), са чим је у вези и нервоза.