Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА 879

Од повреда, ненрави.гаости и бодести остадих делова тела, које је иретрпео душевии орган (8. Е. Тигкупе ) поменућемо само оне, које на живот дечји имају јачег утицаја. Ту долазе : добивање зуба, иокварен стомак, ^глисте, мраса, богиње и врућица. Добивање зуба, које бива у времену између х / г —5 година, истина није никаква неправидност; али има утицаја као бол.ест ако се дешава само у неколико неправилно. И при правилном пробијању зуба кроз десни осетљивост је дечја повећана у тој мери, да и гласнији говор инстинктивно изазива код њих пренуће, плашњу, убрзање била, дреку и плач. Ако л.и се дентација развија с тешкоћама, повећава се осетљивост и прелази у расподожење, које се одликује зловољом и срџбом. У томе случају настаје јако растројство у животној радњи, које се показује несаницом, лошим прохтевом за јело, страхом од каквог му драго додира, проливом, грчевитим наступима, које прате загушљивост, бесвесноет, падавица, узетост удова, навала крви на мозак и последице тих неправилности. Пажљиво опхођење према детету у томе важном добу неопходно је, а у тежем сл.учају не треба нипошто пренебрећи лекарску помоћ. Поред дентације скоро свако дете има и разне стомачне неповољности, тако да растројство у органу за варепе често бива узрок разних немоћи и живчаних болести, недостатак у говору, губитак памети, бесвесност, утрнулост и делиријум. Трогодишње девојче нагло изгуби реч и будући штипано могаше само пустити од себе „пхи". Посде два часа избаци из себе читаве трешње, којих се нагутало, те му се опет поврати говор. Френкел прича о четворогодишњој девојчици, која је посл.е ручка повраћала, изгубила свест, а када је након пола часа дошла себи, десна јој је страна била тако укрућена, да ништа није осећала, пити је могла њоме маћи. За дан све је прошло. Занимљив је извештај о деветогодишњем дечку, којије после неке гозбе добио јаку главобољу с повраћањем, грозницу и несвестицу. За три дана не могаше речи прозборити, а када се сасвим опоравио, заборавио је сву своју прошлост, тако, да нити кога познаваше, нити пак знађаше где је, те је морао све поново учити. Тог1а1 прича, да су многа деца постада епилептична с тога, што су прождрљиво јела пасуљ, вишње, трешње и т. сл. Исто тако и особе болесне, душевно растројене и полло ексцентричне када доје децу, добивају деца од тога млека отежано варење, грчеве и падавичне наступе. Ј. А. Еоменски (1п1'огта1огшт, стр. 30) тим поводом пише ово : узвишени философ Еа^оггпиз тврди, да и млеко има у себи снагу, да на свој начин Формира дух и тело. Деца, гајена туђим мдеком, добивају и карактер туђ, а не својих родитеља. Тит је био болешљив због болесне дојиље, Еалигула грозан због дојиље јаросне и безбожне, Тиберије сраман пијанац због исте таке дојиље. Ако је дојиља заражена каквом видном иди скривеном бодешћу, мора и дете томе нагињати; ако ди је дрска, дажљива крадљива, јаросна — то ће све, поздраво, н дете с мдеком примити, 59*