Просветни гласник

884

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ГУЕНОБА МЕТОДА 3 А УЧЕЊЕ ТУЂИХ ЈЕЗИКА од Павла Ј. Мајзнера

(наставае) III У чем се састоји Гуенова метода ? Еоја су гдавна начеда његове системе ? Извор свега неуспеха у учењу језика у школи и у кући, надази Гуен не у чем другом, него у томе, што се не обраћамо природи, да видимо, како она учи, каква је она учитељида. Па како учи природа, како учи дете језик ? Учи ди природа дете нрво читати и писати, иди баш и говорити, пре но што има неки део језика „у уву", пре него што разуме, шта се говори ? Очевидно не, као што је јасно, дајеи уво најважније за учење језика. Свака језиковна настава зато ваља да иође од ува, дакде од гдаса, не од писаних и штампаних сдова. Тек онда, кад је уво добро схватидо гдасове и кад језик узмогне те гдасове тачно произвести, тек тада могу се узети у помоћ око — читање, и рука — писање, а ово двоје, аисање и читсте, не смеју никако бити главно средство за учрпе одмах с арвог аочетка. То је прво и основно начедо Гуенове методе, које истина није нова ствар — т. з. нова метода у Немачкој подази такође од гдаса, не од сдова — ади га још нико није тако уверљиво истакао као Гуен. Друго основно начедо његове системе јесте очигледност. Иод очигдедношћу Гуен не разуме непосредно опажање, дакде да ученик гледа пред собом при учењу језика на стварне предмете иди на њихне сдике, као што препоручују неки писци и како се већ ради понегде у шкодама, него духовно опажање (дегзИде апзсћагшпд, гергезетаИоп гп1еггеиге, тепГа1 ^ГзиаИгаИоп, тепГаГ ргсШге, зеегпд гп Ље тгпдСзеуе). То јест ученику не требају сдика, њему не треба да гледа разне изистинске иредмете, него му требају иредставе о њима. Ове представе наставник треба да везује с туђим језиковним изразима одмах, без припомоћи или посредовања матерњег, значи ученик ваља одмах и да мисли на туђем. језику; дакле за нредмет а иди б, којих је представу наставник изазвао у ученикову духу, не треба дати респективни израз матерњег, а за овај тек израз туђега језика, него треба иредставу да веже наставник одмах с респективним изразом туђег језика. Ово начело о очигледности орџгинална је Гуенова мисао и од недогледне је важности, и ако је тако аросто. „Не може се не дати Гуену за право, веди др. Крон н. д. 11, кад замера јако уобичајеној методи, нарочито у Француској н Енгдеској, што асоцира, удружује писану иди штампану реч туђег језика, који се учи, с писаним иди штампаним речима учениковог матерњег језика, ири чем се материјад за учење испише на табду иди ученик просто отвори књигу. Овако се још често ради. А овамо при том поступку додазе пред ученикове очи речи за учење н. и. Јгоизе и ћогзе (кућа, коњ), које се написане врдо мадо раздикују тако сличне једна другој, да нх ученик врдо дасно