Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА 885

меша, а на неколлко корака од њнх, не раздикује их једну од друге никако; оне су за њега само више иди мање „ штампарског црнила на хартији", док. уз припомоћ његове моћи представљања тачно осећа разлику између Јгоизе, куће и ћогзе, коња, који пред овом стоји. У ирвом случају ствар се тиче чисто механичког учења нааамет двеју речи, које је иисање везало једну за другу, док у случају везивања слике, коју дух гледа, са туђим, знаком, које је уво схватило, знатно силно делају моК мишљења и разумевања, који се тиме особито добро и школују. к1 ) Директно опажање ( апзсћаипд) није потребно за учење туђег језика по Гуену: кад ко г .1еда стваран и.ш насллкан предмет или радњу, онда је његов дух редептиван, т. ј. он не ради, него се на њега утиче. Уз то многи предмети и слике деди су већ познати и нису у стању да пробуде у њима никакав интерес, они им не надражују дух. Друкчије код духовне слике : код ове дух мора, употребити своју снагу, т. ј. ученик мора да мисли и у томе премишљању директно се везује замишљено. представљено са респективним туђим гласовима, он дакле тиме мисли на туђем језику и тиме је процес учења као и у природи. Директно опажање могуће је само за мали део оног, што све обухвата и најсиромашнији језик, док се индиректним може све, и често и боље, замисдити. Узмимо н. п. да се упалила нека велика кућа. Ако би се та сцена најверније и највештије снимила кичицом, опет бисмо имали само један моменат целе несреће, целог пожара. Акакојета сллка потпуна кад се изазове у духу: ми видимо пламичак, који се развија у пламен, грдан пламен, осећамо мирис дима, чујемо праску, чујемо писку и запомагање људи, жена идеце, видимо рањене, изгореле, огарављене, видимо како трче суседи у помоћ, итд. Није ли та духовна слика потпунија од оне прве ? Дакле, Гуену не требају баш нредмети, него представе о њима. Не намеће .ш се ту питање, да .ш сваки човек има ту моћ представљања? Један угледан енглески педагошки лист, вели др. Ерон (с. 14), од речи до речи рекао је N01 тоге Ншп опе от о{' е^егу /г^е ћоуз гз дгјЧеЛ тт гтадтаИоп.' 1 ) Ово никако није истина — човек се без тога дара не може никако замислити и Гуен има потпуно право, што рачуна на моћ представљања код сваког човека. Сваки ученик без разлике има је, само наравно за извесну, његову интересну СФеру; сваки без разлике, наметан или глуп, у стању је замислиги у духу слику о ономе, што се догађа у његовом кругу опажања, а даље и то, да опажено уз припомоћ те моћи представљања може изразити на свом матерњем језику. То значи да сваки нормалан, просечан човек има дар за учење језика, уколико се то тиче језика, на коме се васпитава. Из овога изилази, да кад је то тако за један језик, онда мора се узети, да је тако и за сваки други. Ако се само употреби тај дар за учење матерњег језика како ваља за учење туђих, онда се може научити сваки језик на свету поред матерњег : АрргепАге а раг1ег пЧтроНе циеИе Iапдие ез1 зћозе аиззг па!игеШе е^ аиззг /ас.Ие а 1'епј'апГ ди'а 1'огзеаи арргеппге а Vо1ег 3 ) Узрок сваком неуспеху језиковне наставе не треба тражити никако у

1 ) Овде подвучено. -) Једва један од леторице дечака ако је оодарен уображењем. 3 Ј Научити говорити ма који језик на свету, ствар је исто тако ириродна и тако лака за дете, као што је за тиду научитн детети. ( 1/аг1 /Гепвегдпег, с. 179—80).