Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

887

понављању седамнаест наведеннх реченица, што не стоје ни у каквој вези између себе..." ■) То су главна начела Гуенове методе — подазак од гласа, не од писане речи и очигледност, полазећи од представе, не од стварног или насликапог предмета и дрзкећи се круга мисди, у коме се креће ученик, и нарочитог реда (хронодошко-логичког): два начела, која се врло много разликују од свих досадашњнх и најновијих језиковно-наставних постуиака. Еако Гуен чини избор наставнога градива, као и то, како мисли о преради изабранога матерпјала, биће говора одмах у одељцима, што иду.

IV. Све што има ученик научити, да би знао језик, може се свести на ово двоје: на речи и на граматичке односе, на граматику. И заиста сваки се језик састоји од речи и граматичких односа, али да ли дете, кад природно учи говорити, учи само речи, реч по реч ? II да ли прониче у дух граматичких односа или просто учи ли граматичке односе, граматику онако, како се излаже у граматикама ? По Гуену на ово питање долази одрицање, јер као што човек не мисли појединим речима, него целим ставовима, тако и дете не учи реч по реч, него став ио став; не учи прво н. п. именице, потом придеве и т. д., него граматичке односе учи онако и у онодико, у колико се јављају у примерима, које је научио. Отуд Гуенов ученик учећи језик, не учи поједине речи, које су по невољи у старијих методичара без икакве догичке везе и најразличитијег значења,-) нити, како новијп дидактичари траже, учи поједине речи, извучене из лектире везаних ставова у приче, басне, описе и т. д., него његов ученик учи језик из појединих целих ставова, који уз то, по његовом начелу, морају чинити целину, у којој има логичког и хронолошког реда, а граматику само из примера: ово је важна и одмах уочљива одлика Гуенове методе. У сваком ставу глагол је најважнији, као што се зна, а Гуенов дидактички поступак у учењу речи, нарочито истиче ту врсту речи. Да би илустровао важност глагола у реченици, који је у њој главна ствар. њена душа, Гуен наводи ово : Нека је тема „ловац лови јаребицу Кад бисмо такав догађај са свима појединостима замислили и изнели га само именицама, добили бнсмо овај низ: иас, јато, јаребице, заиовест, ловац; јаребице, иас; ловац, јато, јаребице, иушка, раме, јаребица, земља. Овај низ супстантива не даје никако слику онога, шта је све ураДио ловац, док овај низ глагола што иде, даје већ неку слику : тражи, тражи и тражи, њушка, застане, иође , виде, боје се, иолете, одлете; види, дохвати, наслони, гађа, окине, илане, иогоди, иада. Као што се впди глаголи дају куд и камо јаснију слику догађаја, него ли именице. Кад чујемо глагол, ми у духу не видимо само дотичну

Ј ) Тало с. 15. и д. 2 ) Види наиред иаведене реченице.