Просветни гласник

888

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

радњу гп (ЉзГгас1о, него видимо и пса, његову боју, како се прикрада, реиом маше, њиву, довца,' пушку, итд, По Гуену, дакле, језик ваља $чити у облику реченице, с нарочитим истицањем глагола, иогито је он дугиа ставу. Саме реченице, као што је веК више иута речено, ваља да буду хронолошки и логички везане једна за другу. Како то замишља Гуен, показаћемо опет на теми „ловац дови јаребицу", чије смо именице и глаголе мадо час у неколико већ наведи. Предикат лови саставни је део реченице, који означава крајњу тачку цедог догађаја, низа радња. Да се дође до те посдедње тачке, мора се замислзти читав низ споредних и помоћних радњи, као што се види из ових ставова, који чине једну Гуенову декцију: — Пас тражи 1 ) Тражи и тражи. Нануши јато јаребица. Сиази јато јаребица. Стане. По ловчевој заповести иде напред. — Јаребице сиазе пса. Боје се од пса. Полете. Одлете. — Ловац види како лети јато јаребица. Дохвати пушку. Паслони пушку. Га јја, и га ђа,. Окине. Пушка илане. Одово иогоди једну јаребицу. Јаребица иада на земљу. Из ових ставова, који чине анадизу става „довац дови јаребицу", види се јасно та догичко-хронодошка веза Гуенова. Свака од ових реченица неизбежно је нотребна у низу, јер ма која да се изостави, не би ■се дошдо до крајњег циља. Подвучени гдаголи означавају радње, које иду директно једна иза друге догички и времеиски. Још се нешто види из горњих ставова — они су сви кратки. Гуен и то чини по угдеду на природу. Ова не зна за предуге ставове, какве често надазимо у књигама, него само за тодико дуге, кодико је дуго чије нормадно издисање ваздуха. Отуд је у Гуена начело, да су реченице кратке и иросте; глагол може имати највише три доиуне. Ади не само на то, него Гуен иази и на број тих ставова у једном вежбању (ШипдвШск), да небуде сувише мали или велики (18 — 30). Да идеио даље. Рекли смо да језик чине речи и граматика и да је то и предмет наставе. Ученик треба дакде да зна речи, али које ? Гуенова систематска природа овде се наравно зауставила као на врдо важну тачку. И одиста, није ли то важно питање, кад се има учинити за наставне цпљеве пзбор из педесет и сто хиљада речи, које све нису

') Гуен увек узима треће лице садашњег времена у ставове, које посде ученик конјугује у свима временима итд. и лицима, наравно не одмах и без реда, него по добро смишљеиом плану. Цртпце пред ставовима представљају одсеке догађаја.