Просветни гласник

НАУКА И НАСТАБА

889

никоме потребне, јер целокуино језиковно благо једног народа аотребно је само и целокупном на.роду, не и сваком иојединцу из њега. Зар се не може деснти писцу неке књиге за учење језика, да не узме у књигу баш оне речи, које су најобичније и које је иајкорисније знати, а да узме необичније и шта вшне сасвим непотребне у не малом броју ? Тако др. Крон веди, да није нагаао у једној иначе врдо доброј књизи за учење Француског језика, која је јако распрострта (у Немачкој) и која је одређена, да се пређе за три године, н. п. оваке речи : опс1е, 1ате, соивт, топ1ге, сћетт с1е ј'ег. 1еИге, р1ите, епсге, саМег, сотеаи, сапг ј', сћагзе, {аИе 1 ) „и хиљаду других Француских назива за ствари, које ученик скоро непрестано гдеда пред собом. 2 ) Сматрајући као врло важно пптање, које речи треба његов ученик да научи, Гуен је темељно почео испитивати, кол ик о речи има који језик, и колики број од њих зна н. п. дете, дечко, младић, зрео човек, образован човек, итд. и које су баш то речи. 3 ) По њему сваки језик има тако 30.000 речи. Од овога броја тако трећина су техничке, застареле и чисто књижевне речи, које просечно образован човек никад не употребљава. Од 20.000 што остају и које образовани људи често употребљавају, мушком или женском лицу од 14 година и необразованом човеку, у најбољем је случају познато само једна трећина, а две трећине сасвим им је непозната и неразумљива. Број речи једног ученпка од 10 година још је наравно мањи и износи једва 6.000 речи, ади ово му је доста да се споразумева о свима стварима свакидашњег живота. Овај број од 6.000 доста је и за дневну употребу и за образованог човека, тако да се може узети као основни каиитал речи за свакидашњи језиковнн саобраћај . 4 ) Према овоме, Гуен прави три курса за учење језика ; сваки се од њих може свршити за годину са четири недељна часа и представљају три концентрична круга. Лрт курс намењен је ученицима од 10—14 година и у њему се долази до основног капитала речи. Други курс проширава знање стечено у првом, тако да ученик достиже број речи просечно-образованог ; наставник и ученици у овом курсу искључиво говоре туђим језиком. ТреКи курс круна је свега учења; он даје оно што још недостаје ученику из разних наука и књижевности. Најбољи је век за та три курса 10., 14. и 21. година живота. Али овде се није зауставио Гуен; посде овог статистичког посла, прешао је на други, да речи класификује. Прво је поделио све речи у две велике класе. Речи као куКа, сто, столица, улица, ковачница, итд. иду у једну класу (тај део језика он зове објективним језиком ); речи као надати се, бојати се, љутити се, бол, мислити, мисао, нада. итд., иду у ДРУгу класу (тај део језика зове субјективним језиком). Основа му је за ову поделу човек: све што је изван њега, све поп едо — објективније језик, све што је у њему, све што чини едо — субјективни је језик.

1 ) Теча (ујак, стриц), тетка (ујна и т. д.) сииовац (сестрић и т. д.), часовник, железница, писмо, перо, ластидо, свеска, нож, стодица, сто. 2 ) Страна 24. тамо. 3 ) У ово се питање унуштају и дингвисти; в. н. п. Л\ 7 ћеа4пу-а. Мах. Мп11ег-а и др. ') Ваља само нрелистати који Зило већи речник н. п. В. С. Караџића, па да се човек увери о овоме.