Просветни гласник

890

11Р0СВЕТНИ ГЛЛСНИК

Сад је Гуен узео пред себе прву класу, да је даље деди. Речи као ковач, гвожђе, чекиК, наковањ, усијати, ковати, иотковица, итд. чине серију') (Вегге) ковач ; друге, као лађа, једрило, еетар, крма, кајш, мрежа, бацати, риба, хватати, итд. чине серију рибар ; друге опет, као ловац, иушка, иуцати, ловити, ловачки иае, јаребица, зец, јелен, гађати, иогодити, итд., иду у серију ловац. И тако је де.шо даље, док није цео објективни језик психолошки подедио у кдасе. Неке се речи налазе у више серија, али већина је само на једном месту. Серије даље је покупио у ведике или опште серије ( депега1зепеп) тако да цео објективни језик даје ових пет генерадних серија : 1. генерална серија кућа , која има ове специјадне серије (зреггаГзеггеп ): кретања по месту, одедо, вода, ватра, храна, гориво; обични посдови у кући ; живина, пгаада, поврће. 2. генерална серија друштво , са специјадним серијама: подожај и радње човекове у друштву, разне Фазе живота ; шкода, црква, војска, игре, свечаности, бодести. 3. генерална серија у сдободној природи , са сиецијадним серијама: овчар, довац, рибар, жетедац, орач, воденичар, пекар ; дивада, воћњак, виноград, врт, шума и занати, који су везани са земљорадњом. 4. генерална серија занат , са снецијадним серијама: кројач, обућар, шеширар и други занати и индустрије, што се односе на одедо ; стодар, тесач, бравар, зидар и други занати и индустрије, што се односе на зидарство. 5. генерална серија наука , са сиецијадним серијама: природни едементи и сиде; минеради; биље; животиње; грабљиве животиње, сисари, домаћа животиња, гдодари; тице на суву (грабљивице, пузавице, певачице); водене тице (рибе; амФибије; рептилије; инсекти, итд. итд.). Од сваке специјадне серије начинио је Гуен тако 50 вежбања (пМпдззтске, Тетез, ехегсгсез), какво смо једно већ наведи (ловац лови јаребицу). Свако вежбање има 18—27 ставова, као што је већ речено. Према томе сав капитад речи, кад се узму 50 специјалних серија, може се узети у округдо 50 X 50 = 2500 вежбања иди 50 X 50 X 20 = 50.000 ставова.-) Знање језика очевидно не може се замисдити без субјективног језика, који чини, као што ће се сетити читадац, капитад речи иди управо речи и реченица, што се односе на човека, на едо. Овај субјективни језик зове Гуен и релативним или савезним фразама. Он је врло дуго мисдио, како да од тодике сиде ствари начини неку добру систему. Отпочео је био тиме, што је повадио из најопширнијих речника и из повећег броја кдасичких списа такве Фразе, чији је број износио ништа мање од 60.000 Фраза. Сад је покушао да тај огромни број сведе на извесне групе и да их доведе у везу са серијама о објективном језику, отуд израз редативне иди савезне Фразе. У истраживању Гуен је опазио да се све Фразе могу подедити у две главне ведике кдасе. Једну чине

Ј ) Зато се Гуенова метода често зове и сериском. 2 Ј Овако Гуен, а ћ.егови лондонски ученици тврде, да је Гуен сувише претерао у бројевима; но њима се може сав оојективан језик унети у 500 вежбања. Да ди су ово изведи у својим серијама није нам нознато, знамо само да су на томе радили. Ако лондонски учениди инају право, онда ће се за петину смањити ток учења, који је одредио Гуен. Др. Крон не сумња у могућност тога (тамо 28).