Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

891

ставови, који су иохпуно заокругљени и који чине собом целину, доносећи суд о чем, н. п. то је истина, ја сам задовољан, добро си свршио своју ствар, птд. Овакве Фразе,, реиенице, зове Гуен аасолутним релатпвним Фразама. Другу гдавну велику класу чине енклитичке релативне Фразе. То су ставови незаокругљени, који не чине целину без субординоване споредне реченице; оне се ослањају на језиковни израз неког другог Факта, који се очекује као нужна допуна. Веза оваквих двеју реченица, дају реченнцу, коју Гуен зове модалном фразом. Енклитичке релативне Фразе увек су непотпуни изрази воље, мишљења, осећања, итд. и изражавају све духовне радње; први део ових примера, што. иду, увек су такав енклитички релативан став : Надам се, ти можеш поновити глаголе; жао ми је, што видим, да си начинно погрешку; покушај да савладаш тешкоће; дужност ти је, да јасно говориш; ако погрешиш, немој се збунити, итд. Како је класификовао Гуен велики број савезних фраза ? Он је то учинно на основи психологије, узео је дванаест духовних или душевних радњи или стања (мишљење, воља, итд.) •) Свака таква радња има више ступњева, Фаза или стања, н. п. љубав, мржња, жеља, одлука, итд. стања су воље; вера, извесност, неизвесност, сумња, нада, итд. разна су стања, Фазе или ступњевп мишљења, итд. Свакој од дванаест душевних радњи даје Гуен двсадесет разних стања или нијанаса, што и он сам мисли да је сувише много ; према томе износи број енклитичких савезних Фраза 12 X 20 = 240: све остале, само су изданци, подврсте (абаг1Ј ових. Дете од пет година располаже једва са 200 и с помоћу њих оно је у стању о свачем се потпуно изразити. У Вергилијевој Енеиди нема ни 300 разних енклитичких Фраза, што је доказ, да је поменути број 240 доста да се човек споразуме без по муке о свему и свачем. Али и субјективни језик поред објективног, не чини још цео, потпун капитал једног језика, јер кад се вежу та два, онда постаје један начин изражавања, којим се ми и не знајући врло често служимо, нарочито у изабранијем говору и писању: то је језик у сликама (бШИсће зргасће, /ГдпгНсће аизЉгискзгеегзе, Хапдаде јгдиге). То није неки нов језик, с новим речима, него то је употреба речи што означавају што конкретно тако, да нешто апстрактно постане разумљивије, да се може лакше представити или замислити. Утонути у воду објективан је начин изражавања; утонути у грехе, Фигурни. Ученик ваља да учи овај језик тек онда, кад је научио објективан. Да ученик разуме Фигурни израз искоренити зло, мора прво знати израз искоренити, мора прво прећи објективну серију о биљци и целом њеном животу. И тако је и са сваком другом Фигуром; оне се могу разумети само тада, кад се зна објективан израз, на који се наслањају. За тај циљ ваља све Фигуре груповати. Целокупан материјал Фигурних Фраза ваља прво покупити по каквом речнику. Тако добивена грађа, дели се у груие по садржини — у груиу врлина долазе све добре особине, у класу иорок, све рђаве, итд.

Ј ) Слично кдасжфикују речи и они дексикографи, као Ко1 )ег1бОп и др., који су иокушавали, да речник, дакде речи једнога језика, не изиесу азбучно , него по смислу (они то обично кажу идеолохаки).