Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА 1535

(Ји'И п'сзг пг дгг/Ге т с1еп1 еп 1а бе^е гггИее ■ п 'е $1 дгг$едиг Ле 1а теИге еп запд пе (анзе зоп Лепогг. ■ теЛге еп запд ЈјВ таШеигеих Иоп зе АесМге 1ш-тете • ■ ■ $е <1ескгге јаИ гезоппег за циеие а 1'етоиг (1е зез ј1апез гезоппег Ђа1 1'агг диг п' еп рет тагз; Ђа1 е1 за /игеиг ех^гете 1е [аИдие, (аНдие аћаГ 1е 1'<А1а зиг 1ез ИепГз. уоИа — 1Јтзес1е <1и соткаЛ зе геИге а^ес дШге\ • ■ • зе геИге сотте И зоппа 1а скагде, зоппа И зоппе 1а 'ои-Љггс, зоппе ®а раНот Vаппопсег, аппопсег е1 гепсопГге еп скеппп УетЂизсапе А'ипе агагдпее гепсопГге И у гепсопГге аиззг за јгп. гепсопГгс — (^иеИе скозе раг 1а поиз регИ е1ге епзегдпее? ■ епзегдпее Ј'еп г^оГз : (1оп1 1'ипе ез^ дие - • 1'ипе ез1 еп1ге поз еппетгз 1ез р1из а сгат&ге зоп1 зои^епГ 1ез р1из реШз; а сгат&гс 1'аи1ге, дие 1'аиГге ез1 аих дгап&з регИз Ге1 а ри зе зоиз^гагге • • • зе зоиз1гагге Оиг регИ роиг 1а тогпАге а^аГге. регИ

Остаје нам сад да покажемо, како Гуен третује лектиру, коју он отпочиње тек кад му учеиик пређе сва сериска вежбања. Узећемо наведену „1а Фонтенову басну. Ова се има сматрати као серија, која се састоји из два сериска комада од 22 и 25 ставова; сваки комад опет, има „кораке" (3). Наставник прво укратко исприча садржину басне. Затим шншњо по обичају глаголом (уа-1'еп) првог става, а потом гради делу реченицу Уа-1'еп, сМИј' тзес^е, ехсгетет &е 1а ^сгге! Други став иде око гдагола раг1аИ, који наставшш прво изговори, да одмах за овим начини део по део другу реченицу С'ез1 еп сез то1з дие 1е Иоп раНаИ ип јоиг ам тоискегоп. Пошто се тако начине и друге реченице првог корака, онда најмање обдарени. ученик понавља све уз припомоћ написаних глаголских облика став по став. Други ученик износи логички ред глаголских облика нанамет и онда прави цео корак из главе. Други и трећи корак исто се овако уче. Док наставник пробави неко време у другом ком разреду, где би могао н. п. исто ово свршити, сва,ки ученик пише или из памети иди на основи низа глатола, које је прибележио, први сериски комад ./1а Фонтенове басне. Ири повратку, наставник затражи од најслабијег ученика, да прочита што је написао, при чем остали ученици приномажу да се учине ситне поправке, ако их буде. Исти је поступак и за прераду другог сериског комада. На овај се начин достиже истакнути циљ: рад, који писац није сгворио без труда, ученик понавља још једаред самостално и уз наирезање својих духовних сила, не просто памтећи. Свако литерарно дело садржи две врсте израза, који су нарочито важни, али које није тако лако усвојити: то су Фигурни обрти и међу-