Просветни гласник

1442

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

замена старих култова новима није учињена у тако старо доба како хоће традиција. Сигурно је да је култ Јуиитра Еапитолинског заменио старији култ бога Вулкана и вссталке Тарпеје, који нису били управо прогнати, него су потчињени новом богу, који је примио стара божанства у свој храм. Вудкан је и даље, до у позно доба, био поштован под именом Суманус; а тако исто ту се видела Тарпејина статуа. Тарпеја, Вестина свештеница, [за коју веле да је живела у доба Ромулово или Нумино, шш и првих година слободне републике, била је Веста брега Тарпеја, невеста бога Тарпеја или Тарквинија; тако је Гаја Цецилија, Веста брега Квиринала, од невесте Дија Фидија (Бшз РнПиз) начињена женом Тарквинијевом. Ето зашто је Тарквиније, по традицији, подигао храм оном сабинском богу; Тарквиније је на Квириналу сазидао један храм сам себи, као што је исти Тарквиније подигао себи на брегу Тарпеју храм Јупитра Капитолинског. Тарквиније који оснива храм Јупитра Капитолинског није различан од оног Вулке, ком је по традицији тај краљ поверио да украси тај храм квадригом. Вулка и Тарквиније су митолошке личности које стоје у вези с Вулканог брега Тарпеја, ни више ни мање него као што је ковач Мамурије Ветурије сам бог Марс. Кад се то утврди, разумљиво је потпуно зашто прича вели да се Сервије, син Вулканов, родио у кући Тарквинијевој и да га је одгајила Танаквила, то јест Веста. А причи о богу који се поштује на брегу Тарпеју приличи анекдота о орлу који је тобоже поздравио Тарквинија Приска, па прича о скиптру, престолу и свима другим инсигнијама, који је он први унео из Етрурије, пошто су то све таман атрибути Јупитрови. Тарквиније дошавши у Рим мен>а своје име Лукумон у Луције, јер је Тисшз илн Ј.исе&шк име самог Јупитра у најстаријим римскнм ритуалима. У именима Луције Тарквиније спојено је име старог и име новог нумена брега Тарпеја, који је, пошто је промеаено главно божанство које се ту славило, променио и сам своје име у Капитолина. Разуме се такођер и то да је дошла тежња да се име 1шсегезе8, једна од најстаријих римских триба, доведе у везу с Луцијем Тарквинијем, као што су с именом друга два божанства доведени у везу Вапшепзез и ТШепзез. Посматрајући у комплексу целу легенду о Лукрецији, Бруту и прогонству Тарквинијевом, ми видимо како су разни елементи Вулкановог и Вестиног, Јупитровог и Јунониног култа дали порекло многобројним легендама које су различно причане. Култ Јанов и Јунонин на подножју Велије даје иовода да се начини легенда о Хорацију који убија сестру; култ богиње Јуноне или Весте Капитолинске пружа грађу за мит о Титу Тацију, Јунонином обожаваоцу, који смешта регију у храму Јуноне Монете на стени и убија Тарнеју, богињу која је становала на другом од два врха брега Тарнеја или Капитолина. У том истом култу треба тражити објашњење једног Тарквинија, који је узрок смрти Лукрецијине, коју свети један Јуније. Јуније, кога мит представља час као гордог