Просветни гласник

паука и пастава

1443

убијцу својих синова, а час као аболитора људских жртава, имаоје име од Јуна илИ месеца Јунија, који се сматрао као несрећан за ступање у брак. Један свети култ спојен са статуом Венере Клоацине, заштитнице чистих бракова, с једне стране даје живота легенди о Сабињанкама које помажу да се начини мир, с друге причц о Клелији, или Вергинијп, такођер симбола девојачке чедности, коју је исто тако убио Вергиније, новн Брут за слободу римског народа. Све те приче сакралног норекла немају у основи садржину различну од приче о Аки Љренцији, драгане Херкулове и Таруцијеве, жене Фаунове и Фаустулове, и чедне Боне Дее (Вопа Веа), коју је отац истукао што није одговорила његовпм нечистим жељама. Основно значење легенде о Лукрецији, Тарквинију и Јунију треба тражити у месечевим менама, и у односима што их оне имају са сунчевим током. Као што се Ромул, слично тивском Херкулу, рађа и умире у дане који представљај у живот и ] г мирање сунчево, као што се Сервије рађа на ноне а умире последњег даиа у години, тако су и Тарквинији прогнати 24 Фебруара, последњег дана најстарије године код Римљана. Тог истог дана слављен је Јуније, осветник Лукрецијин, или за оног који добро разуме вредност тих дата, саме Јуноне, која се налази и у миту о Хори нли Хорацији, као сестра Јаиа Квирина, коју је убио Хорације, односно сам Јан, или сунце или Вулкан. Из тих истих разлога Брут је оснивач празника матере ./1ара, или једне церемоније што се вршила најкраћег дана у години, који је представљао сунчеву смрт. Јуније, праотац плебејаца Јунија, није историјска личност као ни стари преци Хорацнја, Хостилија, Помпилија и Валерија. Проста су божанства Лукреција и Гаја Цедилија, први као и други Тарквиније. Тарквиније Охоли, или бог Тарпеј, претворен је у рђавог владаоца на исти начин као што је Как од добротворног бога начињен прост лопов; Тарквиније Охоли диФеренцован је од доброг Тарквинија Приска, као што је зла Тарпеја диФеренцована од добре весталке Тарквиније или Тарације. Тарквиније или Тарпеј, Тарквинија или Тарпеја били су првобитно богови заштитници брега Тарпеја. У том треба тражити узрока зашто један од њих има Марсово ноље, где се, после његова прогонства, приређују секуларне игре посвећене Диту (или подземном Јупитру) а други даје римском народу то исто поље заједно с Тиберином. Луције Тарквиније је Јупитар, коме су посвећене игре у Цирку Максиму. Ето зашто су те игре стављене у однос са заузећем Апиоле, која је дала потребан новац за темељ Капитолинског храма, и с оним Тарквинијем који ихје тобоже основао и који, према некима, беше у Цирку и сахрањен. Јупитер Најбољи, Највећи, Капитолински није уништио сасвим усномену на најстарији нумен Тарпејског брега. Бог Тарпеј претворен је у чувара стена, у Тарнејиног оца, кога је убио Ромул. После свега овога, значење приче да су Тарквинији ударили темељ Јупитрова храма постаје јасно. просветни глдсник II књ. 11. св., 1901. 96