Просветни гласник

наука и настава

1449

деремоније или из нарочитих политичких циљева, неки су тврдили да је називат л ге§1ћ1§шт а , јер је довођен у свезу с Тарквинијевим бегством. Други су међутим порицали да је то био узрок том ритусу. Јасно је на сваки начин да он стоји у тесном односу с митом о Сервију Ту.шју, који бежећи с комиција и с Форума налази смрт, као што је с бегством тражио да избегне смрт зегииз гех из арицинског гаја посвећеног Дијани. 24. Фебруар, кад је „гех васгШсиЈиз" бежао с Форума, био је последњи дан у години и означавао је смрт старог сунца и.ш ог1лз-а. Тако на празник септимонцијума (11 Декембра) обишло би се једанпут око зидова најстаријега Града, или примитивних седам брегова; тај дан био је такођер посвећен години, односно сунцу. Сад је очевидно да су ови ритуси у тесној вези са Сервијем Тулијем, соларним богом, с краљем који би био додао седми брег ранијима, Есквилин, где је он био сместио своје седиште. Обилажење око „игђз" или „огМз" стоји уираво у односу са сунцем; и с легендом о смрти Сервија Тулија, кога газе коњи у кодима која су возила Тулију, стоји у односу с обичајем који је постојао у Риму до потпуно историјског доба: да се тог дана не ваља возити у колима у која су упретнути коњи. Толико о том мишљењу да су знатније личности у старијој историји Рима божанства. Паис даље налази у старијој традицијоналној историји Рима много грчког утицаја. За краљевско доба он на пример вели- (I св. стр. 381 и даље): У целој историји краљевства више него често сусрећемо се с епизодама које очевидно издају имитацију грчку, било да она долази (то нисмо увек у стању да разликујемо) од грчких приповедача IV и III века, било да римски аналисти узимају као образац догађаја из јелинске историје. Тако ради примера Ромул се намерно упоређује с Тезејем, где се говорило о азилу, институцији, као што су већ стари примећивали, која је недостајала најстаријем грађанском и религијозном праву римском; он се такођер упоређивао и с Месењанином Аристоменом, кад се причало да је убио својом руком четрнаест хиљада непријатеља. Учени Плутарх, који је већ био приметио ову додирну тачку, како се ишло преко вероватнога, док се за Месењанина Аристомена било допрло само до броја три стотнне. То у осталом није једина тачка у којој месенски ратови подсећају на историју римских краљева. Интонација прича, где се говорило о биткама у којима су победиди седам краљева и које је отпевао Еније, подсећа на књиге у којима је Паузанија, према Ријановом спеву, славио дела месенских јунаке. С друге једне стране, опширност с којом су умели да причају историју римских краљева има једну специјалну додирну тачку с анекдотским карактером историје лидских краљева, чија је хронологија доцније стављена у везу с хронологијом седам краљева. На исти начин из легенада оближње Фригије узет