Просветни гласник

39*

паука ii пастава

5У5

Састанак би овај донео благотворне носледице по обе српске државе, чији су се вдадаоди видели и лично разговорили на сизеренову двору у Серу. Под утецајем заједничких осећања о свом тешком положају, п антагонизму између Лазарепе куће и куће Дејановића учињен је овом прилпком крај, али се последпце свега овога никако и не осетише, по што на скоро по том састанку, смрћу Константиновом, пропаде и држава Дејановића. На састанку у Серу закључен је и брак између Јелене, кћери Константинове и Манојла Палеолога. 31 ) Брзо је после ових догађаја дошла и 1894. година и са њом и битка на Ровинама, у којој су се Деспот СтеФан, Краљ Марко и Константин и остали васали Бајазитови, хришћански владаоци, још једном састали и видели. Није нам познато ни колики је био контингенат војске Константинове у бици на Ровинама. Белешка Ст. НоваковиКа 38 ) о бројном стању Константинове војске у овој бици није критичка, и, судећи по контингенту војске Деспота СтеФана, може се узети, да је Константинов контигенат износио око 3000 људи. У бици на Ровинама победише Хришћани (Мирче) Бајазита, али Краљ Марко и Константин падоше у том боју (10. октобра 1394). 39 ) Ништа нам није ни о последњим часовима у овом боју, ни о часовима смрти Константинове познато. Заједничка судбина последњих изданака српских владалаца у јужним пределима Балканским водила их је и држала у заједници већ неколико година и довела нх на Ровине, да и погнну заједно. И ако као у контурама, Краља Марка и Константина налазимо заједно још од 1389. године; заједно их налазимо на Косову а заједно и на Ровинама!

37 ) СЈшЈсосопсШ, 1ј . II, 47. . . о јд уар &г6 &о(> од о џег' ауго? рае<,№а ' ЕАЛ / јГ оу уеубџегод, ид о1/6џегод ларг[р е1д в ^^атоу еж\ т"цг рае^Ле 1ау, Киуогагтмод о Јрауаеч... По изворима византинским учи се данас и по грчвим шкодама да је Константин (они кажу XII) унук »Коистантина Драгаша* — Константинов — између осталога пиди, Етигоџ)] 8е ри&угмгјд 1егод1ад атго Категаггсгод гоИ џеуаАоу џеара гцд Кауегаги/отгоЛесод {>ло х&у 'О&аџагш. Ег КшегаггмоупбХе!, 1861, 74. 38 ) Срби и Турци 190. 39 ) баГагЈк, Раша^ку, 74, и доднији родослови и летописи. Сарандапорска рукоплсна кроника из почетка XVI вијека (Гласник зсмаљскога музеја у Босни и Херцеговини. Година 1894. VI): В ђ л . А -а-ц-т- (6903) воеваше Тоурци на Влахе и кралв Марко и Костадит погнбоше. Дечански споменици, скупио и издао архимандрит дечански Серафим РистиА, у Веограду 1864, стр. 9.— »Ва лето 6903 разби Млрче воевода влашки цара Палзита на Ровинахч,, и ту погибе Марко Кралевићв и Константин и Андреа, и Драгашв, и Конмен1, октовр1а 10. Ово наводимо само у сврси да се виде различите версије, које не долазе често у историјској лнтератури.