Просветни гласник

586

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Каква ли су осећања морида срце Константиново и Краља Марка у часу кад су се још једном нашли у табору турском а противу хришћанске, Мирчетове војске. Њихово нераздвојно пријатељство и заједничка тешка осећања илуструју се и у речима, које је Краљ Марко изговорио Константину о хришћанској победи, а на сам дан одсудне битке! 40 )

Смрћу Константиновом растури се и држава његова, држава Дејановића. Ни о томе, како се држава ова растурида немамо никаквога нозитивнога, аутентичнога гдаса, а народна предања цртају престанак државе ове у живим бојама. Године 1410.—1413. налазимо Јусу#а — Исуф — (војводу) као управника Константинових земаља. 41 ) Тако пропа^е држава и господство Дејановића и њихова последња члана — владаоца, Константина. Оно што беше од Константинова подручја још у животу остало 43 ) разбегло се у далеки свет, и да ли се није који од њих находио и у Цариграду, на двору Палеолога, зета њпхова или међу господом српском у Ђенови — Венедику, а зар није Фатална судбина Дејановића, да се и њиховом крви, из жила Константина IX Палеолога, попрскају 1453. године чак и бедеми гордога Цариграда. * Константин Дејановић, један од последњих изданака хришћанске владавине у пределима маћедонским и његова држава, последњи одсјај старе срнске н бугарске величине и сјаја, остали су и до данашњег дана у свежој успомени народној, толико, да је Константин иденФикован са Константином Великим (314—337), а држава његова са пространом царевнном цара СтеФана Душана. Све што се данас у пределима оним из српске и бугарске прошлости памти, све се то веже за оно време, за „Костадиново време". 43 ) Фантасија народна и одушевљење народно за прошлости својом нредставља Константина у многобројпим песмама и причама јуначким, у толикој мери, да су позајмљени за то елементи чак из римскога и византијскога живота. Ну ипак се и из овога конгломерата народних памћења може извући искра светлости, која, ако не може неносредно историју, а оно мозке друге гране њене ипак довољно да расветли. Али посао овај излази из оквира ове радње и остаје за друга времена и за друге прилике.

10 ) Гдасник Срп. Уч. Друштва Х1Л1, гд. 70. 4| ) НоваковиА Ст. »Срби и Турци « стр. 136 и на другим местима. 42 ) Види помена о многобројиом подручју у Пчињском аомеиику (Српске Краљ. Академије, Споменик XXIX, 30.). 43 ) Јиречек Е. Ј., Сез^у ро ВиШагзку, 403, Х)а8 ГигзЈепЉпт Ви1§апеп, 474,